Једноставан водич кроз месеце на руском

Сазнајте све о месецима на руском језику уз овај блог водич кроз месеце, годишња доба и сезонске догађаје. Откријте све о руском календару и како да изразите датуме на руском.

И ако икада будете имали прилику да посетите Русију, знаћете шта очекивати у сваком годишњем добу.

Називи месеци на руском

Прво, да заронимо у главни вокабулар. Ево како се кажу месеци на руском:

• январь (јануар) — јануар
• февраль (фебруар) — фебруар
• март (март) — март
• апрель (април) — април
• май (мај) — мај
• июнь (јун) — јун
• июль (јул) — јул
• август (август) — август
• сентябрь (септембар) — септембар
• октябрь (октобар) — октобар
• ноябрь (новембар) — новембар
• декабрь (децембар) — децембар

Како се изговарају и пишу датуми на руском

Руски месеци у генитиву

Када се изговара датум, месеци стоје у генитиву. Ево како се то ради:

• января за јануар
• февраля (фебруала) за фебруар
• марта (марта) за март
• апреля (априла) за април
• мая (маја) за мај
• июня (јуна) за јун
• июля (јула) за јул
• августа (августа) за август
• сентября (септембра) за септембар
• октября (октобра) за октобар
• ноября (новембра) за новембар
• декабря (децембра) за децембар

Како се пишу датуми на руском

Формат за писање датума на руском је „дан месец година“. Запамтите да руски датуми често укључују пуну годину, посебно у писаној форми.

За разлику од енглеског, месеци и годишња доба у писаном руском третирају се као заједничке именице, тако да се не пишу великим почетним словом.

На пример:

15 июля 2023 года (15. јул 2023.)

15 мая 1965 года (15. мај 1965.)

12 декабря 1972 года (12. децембар 1972.)

Како се изговарају датуми на руском

Да бисте изговорили датум, користите редне бројеве за дан и генитив за месец.

На пример:

пятнадцатое июля две тысячи двадцать третьего года (петнаесто јула две хиљаде двадесет треће године)

Пятнадцатое мая тысяча девятьсот шестьдесят пятого года (Петнаесто маја хиљаду деветсто шездесет пете године)

Двенадцатое декабря тысяча девятьсот семьдесят второго года (Дванаест децембра хиљаду деветсто седамдесет друге године)

Годишња доба на руском

Док учите о годишњим добима, имајте на уму да Руси користе календарску дефиницију годишњих доба, а не астрономску као многа друга места широм света. Стога, пролеће почиње 1. марта, а не 21. марта; лето 1. јуна, а не 21. јуна; јесен 1. септембра, а не 21. септембра; зима 1. децембра, а не 21. децембра.

Весна (Весна) — Пролеће

Ах, пролеће! Време цветања и, у неким деловима Русије, поплава. Како снег топи, реке и језера се бујате, а понекад и прелазе обале. То може изазвати поремећаје, али такође доноси обнову хранљивих материја у земљу.

Пролеће доноси и доста прослава. Масленица (Масленица) је широко прослављан традиционални руски фестивал који обележава крај зиме и долазак пролећа.

Ова недељна манифестација укључује разне обичаје, а једна од најважнијих тачака је припрема и конзумација блини (блини), танких палачинки које симболизују сунце. Породице се окупљају да уживају у овим посластицама, често преливеним кавијаром, павлаком или џемом.

Осим тога, Међународни дан жена 8. марта има велики значај. Познат као Международный женский день (Међународни женски дан) или једноставно Восьмое марта (Осми март) на руском, то је дан за почаствовање достигнућа и доприноса жена. Цвеће, посебно тулипани, су популарни поклони, а организују се бројни догађаји у част жена широм земље.

Још једна значајна прослава је Ускрс, на руском Пасха (Пасха). Иако датум одговара хришћанском календару, многи Руси у своје ускршње свечаности укључују и традиционалне народне ритуале.

То је време за породична окупљања, специјалне оброке и размену лепо украшених јаја или крашенные яйца (бојена јаја).

Један последњи значајан руски пролећни празник је Дан победе 9. маја, познат као День Победы (Дан победе). То је значајан празник у руској култури који обележава победу над нацистичком Немачком у Другом светском рату.

Лето (Лето) — Лето

Руси често проводе лета на дача (дачи), сеоским кућама. Ова традиција је дубоко укорењена, а породице гаје баште и уживају у миру природе.

Ноћ Ивана Купале, или Иван Купала (Иван Купала) на руском, је истакнута летња прослава у руској култури. Овај древни словенски пагански фестивал, који се слави око летњег сунцокрета, укључује разне ритуале, као што је плетење венца од цвећа, прескакање ломача за срећу и потрага за митским „папратов цветом“ за који се верује да доноси срећу и богатство.

День России (Дан Русије), или Дан Русије, 12. јуна, национални је празник који обележава декларацију о суверености.

Фестивал белих ноћи у Санкт Петербургу, Фестиваль “Белые ночи” (Фестивал белих ноћи) је још један значајан летњи догађај. Док град у овом периоду доживљава готово непрекидан дневни свет, разне културне представе, укључујући и чувено прослављање Грмињавих једара, осветљавају „Северну Венецију“.

Догађај Грмињава једра укључује спектакуларан ватромет и брод са гримизним једрама, што симболизује кулминацију академских достигнућа матураната.

Осень (Јесен) — Јесен

Први септембар је День знаний (Дан знања). Обележава почетак школске године и значајан је културни догађај у Русији. Ученици обучени у свечану одежду похађају церемоније са цвећем за своје наставнике.

Хэллоуин, или Ноћ вештица, традиционално није руска културна прослава, али њена популарност расте последњих година, посебно у урбаним срединама и међу млађом генерацијом. Празник је под утицајем западне културе и није дубоко укорењен у руској традицији. У урбаним центрима као што су Москва и Санкт Петербург, можете наћи ноћновештично украшавање, темељне журке и неке људе обучене у ношње.

Зима (Зима) — Зима

Зиму у руској култури обележава прослава Нове године, позната као Новый год (Нова година). Иако се и Божић слави, Нова година је главни празник за свечана окупљања, размену поклона и сложене украсе. Деда Мраз, или Дед Мороз (Деда Мраз), у пратњи своје унуке Снегурочка (Снегурочице), доноси поклоне деци на Нову годину.

Православни Божић, који се слави 7. јануара, прати јулијански календар. Познат на руском као Православное Рождество (Православни Божић), то је тиши, више религиозни празник, где многи похађају црквене службе и учествују у свечаним оброцима са породицом.

Татьянин день (Тањанин дан), или Тањин дан, је још један културни догађај повезан са академским календаром. Одржава се 25. јануара по јулијанском календару и оддаје почаст студентима и наставницима, посебно онима у високом образовању. Многе образовне установе прослављају овај дан разним активностима и догађајима.

Фестивали ледених скулптура, попут оног у Санкт Петербургу, стекли су популарност у Русији током зиме. Ови догађаји представљају сложене ледене скулптуре и привлаче посетиоце из целог света.

Да бисте видели овај вокабулар употребљен у контексту, могли бисте да испробате програм за учење језика Lingflix.

Lingflix узима аутентичне видео записе — као што су музички спотови, трејлери за филмове, вести и инспиративни говори — и претвара их у персонализоване лекције за учење језика.Можете бесплатно да испробате Lingflix 2 недеље. Погледајте веб сајт или преузмите iOS апликацију или Android апликацију.П.С. Кликните овде да бисте искористили нашу тренутну распродају! (Истиче на крају овог месеца.)

Руски календарски систем

Руски календарски систем је историјски користио јулијански календар, који је увео Јулије Цезар 45. године пре нове ере. Међутим, 1918. године Русија је усвојила грегоријански календар као део серије реформи под совјетском владом. Грегоријански календар, који је увео папа Гргур XIII 1582. године, је календарски систем који се широко користи на међународном нивоу.

Основна разлика између ова два календарска система је у начину на који рукују преступним годинама. Јулијански календар додаје преступни дан сваке четврте године без изузетака, чинећи просечну дужину године 365,25 дана.

Насупрот томе, грегоријански календар се прилагођава овој малој прецењености прескакањем преступних година у годинама дељивим са 100 али не и са 400. Овај прецизирани поступак приближава просечну дужину године 365,2425 дана.

Као резултат ових разлика, грегоријански календар је прецизнији у поклапању са астрономском годином, што га чини стандардним календаром за већину света данас.

Међутим, неке православне хришћанске цркве, укључујући и Руску православну цркву, и даље користе јулијански календар за литургијске потребе, што доводи до варијација у прослави верских празника као што су Божић и Ускрс.

Уобичајене фразе и изрази

Ево неких израза који укључују месеце и годишња доба!

• Майские заморозки (Мајски мразеви) — Мајски мраз Мај има неочекивано хладних дана, често доводећи у питање усеве смрзавањем младих биљака.
• Марток, надевай семь порток (Март, обуци седам гаћа) — Март, обуци седам панталона Ово вам даје прилично добру представу о времену у мају у Русији... ледено хладно!
• Не май месяц (Није мај) — Није мај Ово се користи када год неко неко изложи непотребној хладноћи, на пример, отварањем прозора, гашењем грејања, итд.
• Цыплят по осени считают (Пилади се на јесен броје) — пилади се броје на јесен Ово је руска верзија енглеског израза „не бројите пилиће пре него што се излегу“.
• Готовь сани летом, а телегу—зимой (Санке спремај лети, а кола—зими) — спремај санке лети, а кола зими Ова фраза наглашава важност припреме и планирања унапред.
• Летний день год кормит (Летњи дан годину храни) — Летњи дан годину храни Овај израз истиче значај продуктивног летњег дана, сугеришући да успешно и плодно лето може имати позитиван утицај на целу годину.

Прославите пролазак времена уз овај вокабулар за датуме, годишња доба и месеце на руском!