Језик наспрам дијалекта: Која је разлика?

„Језик је дијалекат са војском и морнарицом.” — Лингвиста Макс Вајнрајх

Наравно да знате шта је језик, али можда сте помало збуњени тиме како се језик разликује од дијалекта.

Па, основна идеја је да језик означава систем комуникације са сопственом јединственом граматиком и речником, који се често препознаје као посебан културни или национални идентитет; док је дијалекат варијанта језика којом се говори у одређеној регији или одређеној друштвеној групи, која се разликује првенствено у изговору, речнику и граматици, али је и даље међусобно разумљива (разговетна) са доминантним језиком који се говори у том подручју.

У реду, са тим реченим, наставите да читате о три главне разлике између језика и дијалекта, а такође сазнајте и како се дијалекат разликује од акцента.

Главне разлике између језика и дијалекта

Рећи ћу вам право: иако смо горе дефинисали разлике, не постоји договорена дефиниција између језика и дијалекта. Оба су система комуникације којих се користе матерњи говорници и сваки се може сматрати пуним језиком.

Примамљиво је скочити на јасне поређења, али у лингвистици неки концепти нису тако једноставни као што бисмо хтели да буду.

1. Језици имају државу, док су дијалекти регионални

„Језик“ је дефинисан у Мерјам-Вебстеру као „речи, њихов изговор и методе њиховог комбиновања које заједница користи и разуме“.

„Дијалекат“ је, са друге стране, дефинисан као „регионална варијанта језика која се разликује по карактеристикама речника, граматике и изговора“.

Можда сте приметили да између ових дефиниција нема пуно разлике. Али увек се истиче да су језици национални, док се за дијалекте каже да су регионални и да их говори мањи број људи.

Свака земља има бар један званични језик који се користи у званичним документима и државним активностима.

Док се већина људи ту зауставља, ми можемо да одемо мало дубље — то јест, можемо бити лингвистички прецизнији.

Дијалекат постаје језиком декретом или декларацијом — држава даје посебан статус једном говорном систему као званичном језику. Другим речима, језик се сматра језиком јер га је држава одобрила.

На пример, када су Филипини бирали један од својих осам главних дијалеката да буде званични језик, није случајно што је тагалог победио.

Иако већина земље у то време једва да је могла да говори тагалог/филипински, то није зауставило вође земље у престоници, који су течно говорили тагалог, да га усвоје као национални језик.

Пошто су језици технички дијалекти, постоје многе ситуације у којима људи који говоре различите језике могу савршено да се разумеју.

Узмимо за пример међусобну разумљивост званичних језика Данске, Шведске и Норвешке. Ево стандардне поставке за причу:

Шала: Дан, Швеђанин и Норвежанин уђу у бар…

Поента: И нормално разговарају

То је истина. Већина Скандинаваца може да разговарају међу собом без употребе преводилаца!

Званично, они говоре три различита језика (дански, шведски и норвешки), али се може расправљати да они заправо користе три сродна дијалекта који вероватно потичу из заједничког матерњег језика.

2. Језици имају стандардне писме облике, док су дијалекти углавном усмени

Језици често имају стандардне граматичке правила и обиље литературе. Они постоје не само као усмена традиција већ и као писани записи.

Дијалекти, са друге стране, се обично више говоре него што се пишу. Ако се и пишу, то обично није у званичним или националним документима.

Док је залиха већ доступне литературе свакако критеријум за избор „званичног језика“, то ради и обрнуто.

Проглашење дијалекта званичним језиком је самоодрживо, оно охрабрује писце да стварају дела на том језику. Пошто је држава одобрила одређени језик као званични језик, сви његови званични послови ће бити писани на њему.

То ствара ефекат снежне груде, тако да се све више литературе нагомилава на том језику, што га јача још више.

3. Језици су квалитативно другачији од дијалеката

Многи тврде да су језици само по себи елегантнији или софистициранији од дијалеката.

Али ако ову софистицираност оцењујете по развијеној тежини или сложености језика, онда би Арчи — дијалекат који се говори у планинском региону Русије — учинио да ваша домаћа задаћа из француског изгледа као дечја игра.

Арчи има велики број фонема (звукова) и толико много облика конјугације да један глагол може да произведе око 1.502.839 облика.

Ако бисте, са друге стране, желели да тврдите да елеганција језика лежи у његовој једноставности, тешко би се бранило усвајање тешких језика као што су мандарински кинески, мађарски или тајландски за свакодневну употребу.

На пример, кинески језик има преко 50.000 карактера. Такође је тонални језик. То значи да један слог као „ma“, у зависности од тога како га изговорите, може да значи или „мајка“, „коњ“ или нешто сасвим друго.

Дакле, ко заправо може да каже шта чини леп језик? И не заборавимо да постоје дијалекти подједнако вредни као званично признати језици.

Каква је разлика између дијалекта и акцента?

Док смо већ код теме, можда желите да знате разлику између дијалекта и акцента. Многи их мешају и често их користе наизменично. Добра вест је да је разлика овде много јаснија:

Акценат је подскуп дијалекта.

Док дијалекти покривају све аспекте језика — граматику, речник и изговор — акценат се односи само на трећи део.

Према речнику Мерјам-Вебстер, акценат је „начин говора типичан за одређену групу људи, а посебно за домороце или становника једне регије“.

Акценти су занимљиве студије јер организују говорнике у њихове одговарајуће географије. Речи и реченице које изгледају исто могу да звуче веома различито када их изговоре људи из две различите регије.

Са само једним енглеским језиком већ имате толико много акцената. Американац једва да разуме Шкота, на пример, иако говоре исти језик.

Сваки од њих, заузврат, има своје регионалне варијанте. Амерички акценти, на пример, су дубоки јужњачки, техашки, њујоршки, бостонски, калифорнијски и многи други.

Занимљиво је што већина говорника тврди да је њихов акценат „исправан“ начин изговора речи. Такви смо ми људи.

Иа нечији акценат може имати одређене друштвене, економски или геополитичке последице, сви акценти су једнаки. И свако има акценат. И сви звуче лепо.

Можете добити много контекста и чути разне акценте гледајући медије које производе матерњи говорници. Један од одличних начина за то је коришћење језичког програма као што је Lingflix.

Ако сте заинтересовани да зароните дубље у тему језика наспрам дијалеката, размислите о слушању овог информативног TED говора:

Дакле, сада знамо: не постоји црно-бела разлика између језика и дијалеката, а акценат је заправо подскуп дијалекта.

Сада сте опремљени да објасните разлику људима који су још у мраку — и можда чак да се придружите дискусијама искусних лингвиста!