Јапанска фонологија: 9 основних правила која треба запамтити

Дозволите ми да вам испричам једну кратку личну причу за коју мислим да наглашава значај учења јапанске фонологије или фонетике. Био је снежан дан током мог часа јапанског на једном малом универзитету у среди нигде. Као део вежбе граматике, моја наставница ми је поставила једно насумично питање.

Рекла је: „サミさん！先生はかわいいと思いますか？( さみさん！せんせいは かわいいと おもいますか？ )“, што значи „Сами! Да ли мислиш да сам слатка?“

Покушавајући да не изгледам превише олакшано због чињенице да је питање било лако, кивнуо сам главом и одговорио: „うん。とっても怖いです！ ( うん。とっても こわい です！ )“. У суштини, рекао сам: „Да, невероватно си застрашујућа!“

Шокирана, моја наставница је издала звук који је личио на дахћуће гушење. Неколико људи се почело смејати, али је, срећом, мој пријатељ брзо проговорио у моју одбрану, рекавши наставници да није, да је она слатка, веома слатка: „いや！かわいいです！先生はかわいいですよ！ ( いや！かわいいです！せんせいは かわいい ですよ！ )“.

То је био тренутак када сам научио вредност јапанске фонетике и јасног изговора. На крају, имаћете све информације које су вам потребне да уочите разлике између こわい (застрашујуће) и かわいい (слатко) — и много више.

1. ん се рачуна као један мора

Ако сте вежбали имитацију говора на јапанском, можда сте приметили да сваки мора (градивни блок слога) има један откуцај и исту дужину.

Другим речима, један мора је у основи једна кана (изузев малих кана као што је ょ у ぎょ). Дакле, ако вежбате изговор тапшањем, број тапшања треба да одговара броју кана у датој речи.

Пошто је већина јапанских гласова у паровима „сугласник + самогласник“, сам језик вас на неки начин присиљава на релативно уједначен ритам. То је генерално правило.

А онда ту је и ん.

Запамтите да је ん један мора и треба га тако и изговарати. На пример, реч за „сада“ или 今度 (こんど) треба да има три откуцаја (КО-Н-ДО), а не два (КОН-ДО).

2. Свих пет јапанских самогласника се изговарају исто

Јапански језик има пет самогласничких гласова:

Осим чињенице да /i/ и /ɯ/ постану безвучни када су окружени одређеним сугласницима, ових пет самогласника се увек изговарају исто.

Када кажем „безвучни“ у овом контексту, то значи да ваши гласни жици не вибрирају приликом стварања ових гласова. Међутим, ово је лакше разумети када то осетите. Ставите прсте на врат као да проверавате пулс. Изговорите фразу „Ко си ти?“ гласно, а затим је шапните. Да ли примећујете разлику?

Пошто постоји само пет гласова, побрините се да их изговарате исправно! А најбољи начин да то урадите је да вежбате, вежбате и још мало вежбате.

Ево препорученог начина за вежбање гласова ако немате учитеља говора да се саветујете (као што сам ја имао):

• Пронађите видео на коме говори говорник матерњег јапанског језика и који има прецизне титлове.
• Прочитајте реченицу из титлова.
• Слушајте како је изговара говорник матерњег језика.
• Поново прочитајте реченицу на основу онога што чујете.
• Седите испред огледала и укључите диктофон. Посматрајте своја уста док говорите и слушајте снимак. Упоредите га са верзијом говорника матерњег језика и приметите све разлике.
• Извршите одговарајуће измене на основу онога што сте приметили и поновите реченицу поново.
• Наставите док не савршено не савладате реченицу, а затим пређите на следећу.

Срећом, можете пронаћи видео снимке са титловима и говорницима матерњег јапанског језика на платформи за учење језика као што је Lingflix.

Често је довољно само чути исправан изговор датог гласа да бисте побољшали свој. Понекад можете чути грешку, али нисте сигурни како да је исправите.

Ако имате овај други проблем, можете ангажовати тутора посебно да радите на вашим вештинама изговора. Вешт учитељ може да вам покаже оно што сами не можете да чујете.

Чак и ако немате приступ професионалном тутору, говорник матерњег језика или партнер за размену језика могу вам рећи да ли ваш снимак звучи исправно или нешто звучи чудно, чак и ако не могу тачно објаснити зашто.

Ако нисте спремни на такву обавезу, такође бих желео да поделим одличну серију на YouTube-у од Fluent Forever која детаљно разматра јапанске самогласнике — укључујући разлике између јапанског и енглеског звука у:

3. Избегавајте да појединачне јапанске самогласнике претварате у енглеске дифтонге

Ако упоредите IPA странице за енглески и јапански које сам везао под „Зашто учити јапанску фонетику?“, приметићете једну запањујућу разлику између њих: одељак за енглеске самогласнике је огроман у поређењу са јапанским.

Један разлог је тај што енглески језик има више самогласничких гласова од јапанског. Такође је чињеница да енглески језик може бити подмукао у вези са дифтонгом, гласом где се у једном слогу налазе два самогласника.

На пример, узмите енглеску реч „no“. Изговорите је онако како то нормално радите, а затим је изговорите полако. Требало би да приметите да има два гласа: кратак звук /o/ праћен звуком у /ʊ/. У суштини, изговарате „nou“.

Сада примените ово на јапански. Звук no у の није дифтонг. Овде изговарате /o/, али престанете пре него што стигнете до /ʊ/.

Не желим да кажем да јапански језик никада не ставља два самогласника заједно. На пример, реч 能力 ( のうりょく ) или „способност“ садржи звук /o/ у の и јапански звук /ɯ/ う. Исто важи и за изговор имена престонице Јапана 東京 (とうきょう), где оба карактера имају звукове /o/ и /ɯ/ један поред другог.

4. Размислите о палатализованим звуцима

Један концепт који је од суштинског значаја за јапански изговор је палатализација. Можда вам овај термин није познат, али то је нешто што често радите несвесно.

На пример, ево видеа са вежбама које објашњавају како се стварају палатализовани звуци енглеског језика:

А ево још једног видеа који демонстрира промене гласова у јапанском — тј. шта заправо представљају дијакритички маркери у は → ば ・ ぱ:

Док сте учили хирагану и катакану, можда сте научили да се „мале“ кане могу додати већим да бисте направили нове звукове — као што су び и よ да направите びょ.

Када додате мало や, ゆ или よ јапанским сугласницима, ви заправо представљате палатализовани звук.

На пример, звук g у ぎょ и ご нису исти.

Пробајте сами: понављајте звукове полако напред-назад. Затворите очи и усредсредите пажњу на уста. Одакле долазе звукови? Какав је осећај у вашим устима? Требало би да осетите да звук у ぎょ долази из нешто „вишег“ места од оног у ご.

Ако се мучите, мислим да помаже да шапнете звукове. Поново, ぎょ садржи палатализовани /g/, док је звук у ご обичан /g/.

5. Разликујте јапанске /h/, /ç/ и /ɸ/

Иако су は, ひ, ふ, へ и ホ сви транскрибовани тако да почињу словом h (као што можете видети у овој студији), овде заправо постоје три различита почетна сугласника: /h/, /ç/ и /ɸ/.

Сада се вратите на ご vs. ぎょ и поново пронађите разлику у осећају, а затим пробајте поново са ほ и ひょ. Требало би да осетите разлику у положају. А ако држите руку испред уста, такође би требало да приметите да много мање ваздуха удара у вашу руку када кажете ひょ.

Звук у ひ, /ç/, је палатализована варијација звука /h/, док је /ɸ/ нов, али приступачан звук који ће захтевати мало играња са вашим уснама. Ово је важно јер ふ има комбинацију сугласничких и самогласничких звукова који не постоје у енглеском: /ɸ/+/ɯ/.

Дакле, која је разлика између /f/ (као у „fan“) са којим смо сви упознати и /ɸ/ као у планини 富士 (ふじ)?

Па, када погледате ову визуелну IPA табелу, можете видети да је технички термин за /f/ „лабиодентални фрикатив“, док је /ɸ/ „билабијални фрикатив“. То је фенси говор за један звук који укључује додир ваше усне са зубима и други који укључује обе усне, али не и ваше зубе.

Претварајте се да дувате у свећу и замрзните у средини дувања. Обратите пажњу на осећај у устима, а затим одржавајте тај положај док изговарате ふ. Ако нисте сигурни, погледајте овај линк са Wasabi Japanese и упоредите свој изговор са изговором говорника матерњег језика.

6. Јапански „R“ се веома разликује од енглеског

Моја наставница јапанског (она коју сам споменуо у уводу) је једном рекла да је најтежа енглеска реч за изговор за јапанске говорнике „really“. То је зато што је, у погледу положаја језика, јапански /ɾ/ негде између енглеског /r/ и /l/.

Ево доброг објашњења јапанског звука r:

Претварајте се да певате божићну песму — „la la la la la, la la la la!“ — и обратите пажњу на то где вам је језик. Требало би да буде изнад ваших горњих зуба, скоро да их додирује. Сада, баците ружни џемпер и отпевајте почетак некреативног навијања — „ra ra ra!“ — и поново, обратите пажњу на то где вам је језик.

Затим, реците la, и без заустављања даха, реците r, тако да добијете бесмислен звук типа la-err. Требало би да приметите да у суштини пратите ситну линију назад од положаја језика за l до положаја језика за r.

Сада када сте то схватили, изаберите положај у средини и изговорите неколико јапанских речи које почињу са овим звуком r, као што је ラーメン („ramen“). Ако звук није звук l, не баш звук r, али се такође чини да је негде између, на правом сте путу!

7. し Не звучи као „She“ (а такође ћете можда морати да научите неки кинески)

Супротно ономе што су вас можда учили, し не звучи исто као „she“.

Звук у „she“ се назива „безвучни посталвеоларни фрикатив“ и изгледа као /ʃ/. У међувремену, звук у し (и његовом катакана парњаку シ) је „безвучни алвеоло-палатални фрикатив“ и изгледа као /ɕ/.

То су различити звукови.

Нажалост, нема много добрих ресурса о томе како изговорити し, па ћу вас усмерити на неколико видеа намењених учесницима мандаринског кинеског, пошто звук /ɕ/ постоји у оба језика.

Још један звук који ћете чути и у мандаринском и у јапанском је /tɕ/. Јапански језик представља овај звук карактерима つ у хирагани и ツ у катакани.

Можете почети гледањем видеа са OLS Mandarin, који упоређује неколико сугласничких гласова мандаринског. Обратите пажњу на пинyin ознаке x и j, које отприлике одговарају звуковима し и つ, редом:

Покушајте да чујете разлику између два звука, а затим погледајте неколико видеа који конкретније говоре о звуковима, као што су они од Yoyo Chinese (за し и за ち):

Ако сте спремни за прецизније објашњење и немате ништа против да научите нешто више о мандаринским sh и zh, погледајте одличне видео записе Litao Chinese (за し и за ち):

Нажалост, јапански звук じ (варијабилно, /ʑ/ и /dʑ /) не постоји у мандаринском. Једина разлика између し и じ је у томе што је し безвучно (ваши гласни жици не вибрирају) док је ʲ звучно (ваши гласни жици треба да вибрирају).

8. Постоји пет различитих звукова „Н“ у јапанском

Наиме, они су:

• Нормални звук n или /n/. На пример, имате 海苔 ( のり ), сушене морске алге које се често користе у јапанској храни.
• Палатализовани /ɲ/. Ово долази пре сугласника који нису い или мали звукови よ, や и ゆ.
• Н који постаје м. Ако сте се икада питали зашто се 頑張る ( がんばる ) или „срећно / дајте све од себе“ често погрешно пише као gambaru у неким уџбеницима или разговорима, вероватно сте упознати са правилом да /n/ постаје /m/ (као у „mama“) пре /b/ (као у boy) или /p/ (као у pot).
• Звук /ŋ/. Ово звучи као ng звук -ing у речима као што су „going“ или „sing“. Дешава се када ん дође пре звука /k/ или /g/.
• Звук /ɴ/. Ово је звук ん када се појави пред паузом или, како Wikipedia каже, на крају израза као у すみません… или „Извините / извините…“. Узгред, ево добре дискусије која објашњава како изговорити すみません.

9. Јапански језик има тонски акценат (баш као енглески!)

Слично енглеском (где се реч „certain“ изговара као CER-tain, а не cer-TAIN), речи на јапанском се наглашавају на одређени начин.

Желите да запамтите да су све јапанске речи подједнако наглашене, али прате неколико посебних образаца високих и ниских тонова. 銀行 (ぎんこう) или „банка“, на пример, почиње ниским тоном праћеним морама од три висока тона.

Иако постоји неколико главних образаца које јапанске речи прате, ови обрасци нису фиксни и варирају у зависности од онога што се дешава у реченици. На пример, у токијском / стандардном дијалекту јапанског, постоје два основна правила:

1. Прва два мора једне речи немаће исти ниво тона. Другим речима, ако је први мора висок, онда ће други бити низак и обрнуто.

2. Једном када тон речи падне, неће се поново вратити. За разлику од мандаринског кинеског, стандардни јапански нема интонацију која опада, а затим расте, као код речи као што је 买 или „купи“.

Ако вас све ово разбољева, предлажем да проведете неко време учећи о томе како функционише тонски акценат. Такође ћете желети да научите неколико уобичајених речи за сваки образац како бисте добили осећај за то како сваки од њих делује. Затим, једноставно обраћајте пажњу на њихов акценат док конзумирате медије или слушате људе како причају.

У случају да желите ово детаљно да испитате, тип по имену Dogen је објавио свеобухватну серију на ову тему.

Зашто учити јапанску фонетику?

Када сам почео да учим јапански, речено ми је да је јапански изговор врло лаган. Заправо, провели смо само један час изговора из следећих разлога:

• Језик је атоналан. Није као, рецимо, мандарински кинески где начин на који изговарате одређене речи мења њихово значење и карактер који користите да их напишете. На пример, кинески карактери за „купи“ и „продај“ су 买 и 卖, редом. Обоје звуче као „mai“, осим што први има интонацију која опада, а затим расте, док други има само интонацију која опада.
• Правопис је фонетски и изговор је конзистентан. Другим речима, речи звуче онако како изгледају и изгледају онако како звуче. Чак би и неко ко никада раније није учио јапански могао да прочита текст написан у ромаџију и да буде разумљив без много проблема (за разлику од некога ко учи француски, на пример).
• Релативно је лако за говорнике језика као што је шпански. Ако изговарате јапанске самогласнике онако како то радите на шпанском, бићете у реду.

Све ово поставља питање које вероватно сада размишљате, с обзиром да сте одлучили да прочитате цео чланак на ову тему: ако је јапански изговор тако лак, зашто би неко посветио време проучавању фонетике јапанског — или оно што Webster's English Language Learner Dictionary дефинише као „проучавање говорних звукова“?

Разлог се своди на ово: јапански има звукове који не постоје у енглеском и обрнуто. Одвојите неколико минута да погледате IPA странице за енглески и јапански и видећете да два језика могу имати сличне звукове, али нису баш идентични.

Вау, то је било путовање! Управо смо покрили огромну количину информација о јапанској фонетици. У овом тренутку, вероватно се питате да ли вреди уложити све напоре да се ово схвати — и искрено, то је питање на које ви треба да одговорите.

Ако изговарате јапанске речи на „погрешан“ начин (шта год то значило) и говорници матерњег језика вас и даље могу разумети, то је у реду. На крају крајева, енглески говорници мисле да француски акценат звучи романтично, а ви ћете вероватно ионако добити опроштај зато што сте странац.

Али ако је ваш циљ да течно говорите јапански, учење о његовој фонетици ће вас довести до тога. Gambatte, ne!