174 основне јапанске речи и фразе за преживљавање свакодневног живота у Јапану

Са ових 174 основне јапанске речи и фразе, бићете спремни за било коју ситуацију. Јапански језик можда захтева године да се савлада, али шта ако вам је потребно да одмах прођете кроз разговор? Почните учењем овог дневног речника јапанског језика и остало ће доћи само од себе.

Само кликните на реч или фразу да чујете њен изворни изговор.

Поздрави и уводне фразе

1. ohayou gozaimasu ( おはようございます ) — Добро јутро

Неформална верзија овог поздрава је ohayou ( おはよう ). На радном месту, неко ко поздрави колегу први пут тог дана може користити ову фразу чак и ако сат показује 7 увече.

2. konnichiwa ( こんにちは ) — Здраво / Добар дан

Konnichiwa се може користити у било које доба дана као општи поздрав, али најчешће се користи између 11 пре подне и 5 после подне.

3. konbanwa ( こんばんは ) — Добро вече

Од 5 после подне па надаље, користите konbanwa да поздравите људе. Напомена: у овом случају, は се чита као "wa" уместо "ha".

4. hisashiburi ( 久しぶり ) — Прошло је доста времена

Користите ово за некога кога нисте видели дуго времена.

5. o genki desu ka? ( お元気ですか？ ) — Како сте?

Ово је учтив начин да питате некога како је.

6. genki desu ( 元気です ) — Добро сам

Исто тако, ово је најучтивији одговор на o genki desu ka?

Основни разговор

7. o namae wa nan desu ka? ( お名前は何ですか？ ) — Како се зовете?

Ово је учтив начин да питате некога за његово име. Неформалнија верзија је O namae wa? ( おなまえは? ) — Твоје име је...?

8. … desu ( …です ) — Ја сам … / То је …

Посматрајте desu као отприлике еквивалент енглеској речи "to be" (бити). За разлику од "to be", desu остаје исти без обзира на субјекат.

На пример:

• Tomu desu ( トムです ) — Ја сам Том
• Atsui desu ( 暑い です ) — Вруће је / Врућ ми је
• Osoi desu ( 遅いです ) — Касниш!

Можете додати ову реч придевима попут:

• samui ( 寒い ) — хладно
• ureshii ( 嬉しい ) — срећан
• nemui ( 眠い ) — поспан

Приметите у изворном јапанском изговору да се su једва чује. Дакле, када кажете desu, то звучи више као "dess" него "de-soo".

9. watashi wa … desu ( 私は…です ) — Ја сам …

Ово је најучтивији начин да се представите. На пример:

Watashi wa Pouru desu. 私はポールです。 Ја сам Пол.

Међутим, пазите да не претеривате са watashi wa изван представљања. У већини случајева, "име/субјекат + -desu" ће бити довољно ако је из контекста јасно на кога или шта мислите.

10. … karakimashita ( … から来ました ) — Ја сам из …

Једноставно користите ово да опишете из које земље сте. Ево листе неких земаља на јапанском:

• Igirisu ( イギリス ) — Уједињено Краљевство
• Doitsu ( ドイツ ) — Немачка
• Chuugoku ( 中国 ) — Кина
• Kankoku ( 韓国 ) — Кореја

Многе друге су готово идентичне на јапанском, као што су:

• Kanada ( カナダ ) — Канада
• Furansu ( フランス ) — Француска
• Supein ( スペイン ) — Шпанија
• Amerika ( アメリカ ) — Сједињене Америчке Државе
• Ousutoraria ( オーストラリア ) — Аустралија

Ако не знате како се каже име ваше земље, кажите је на енглеском — велике су шансе да ће људи разумети на коју земљу мислите.

11. suki desu ( 好きです ) — Свиђа ми се

Можете рећи шта вам се свиђа додавањем … ga suki desu ( が好きです ). На пример:

Okashi ga suki desu. お菓子が好きです。 Волем слаткише.

12. ii desu yo ( いいですよ ) — Добро је

Такође ћете често чути ii yo ( いいよ ), нарочито од жена/девојака.

13. suki dewa arimasen ( 好きではありません ) — Не свиђа ми се

Мање формална верзија би била suki dewa nai ( 好きではない ).

14. dame desu ( ダメです ) — Није добро

У неформалнијем разговору, можете такође рећи само:

• dame ( だめ )
• dame da ( だめだ )

15. takusan ( たくさん ) — Много

Takusan је слично као ooi ( 多い ). Главна разлика је што takusan може бити именица, придев или прилог, док је ooi само придев. На пример:

Kooen ni hana ga takusan arimasu. 公園に花がたくさんあります。 У парку има много цвећа.

16. sukoshi ( 少し ) — Мало

Ево примера његове употребе:

Koohii ni satou wo sukoshi onegaishimasu. コーヒーに砂糖をすこしお願いします。 Мало шећера у моју кафу, молим вас.

17. ima nanji desu ka? ( 今何時ですか？ ) — Колико је сати?

У неформалним ситуацијама, рећи ima nanji? ( 今何時？ ) ће бити сасвим у реду. Вероватно већ приметите да се desu може мењати или чак изоставити у неформалним ситуацијама.

18. … ji desu ( …時です ) — Је … сат(и)

Ово, плус број, је све што вам је потребно да кажете време! На пример:

Ichiji desu. 一時です。 Је један сат.

19. nihongo de hanashimashou ( 日本語で話しましょう ) — Причајмо на јапанском

Када једном започете разговор са овом фразом, будите сигурни да сте спремни да много причате!

Иначе, када видите или чујете глагол у пару са наставком -mashou (- ましょう ), то сугерише да неко покушава да вас наведе да урадите оно што претходи -mashou.

20. yoroshiku onegaishimasu ( よろしくお願いします ) — Драго ми је

Yoroshiku onegaishimasu нема директан превод на енглески, али често се може тумачити као "Молим вас (учините ми ову услугу)", "Рачунам на вас" или "Предајем се на вас". Често ћете то чути од људи који упућују захтеве, започињу нову везу или траже нечију сарадњу.

Јапанске заменице

Јапански језик има широк спектар заменица које можете користити, помажући вам да учините своје реченице директнијим када упућујете на себе, свог пријатеља или дечка својег пријатеља.

21. watashi ( 私 ) — Ја (сви родови)

Watashi је стандардна у учтивим ситуацијама. Понекад се изговара watakushi ( わたくし ) за додатну формалност, а неке говорнице могу је скратити на atashi ( あたし ) у неформалним окружењима. Међутим, без обзира на изговор, сви они користе карактер 私 у писању.

22. boku ( 僕 ) — Ја (углавном мушкарци)

Boku углавном користе мушкарци и дечаци када су међу пријатељима. Данас, неке девојке такође користе boku, што даје утисак дечачког понашања.

23. ore ( 俺 ) — Ја (мушкарци)

Док boku понекад користе девојке, ore је искључиво мушка заменица. Даје помало груб утисак, па се користи само међу блиским пријатељима у неформалним ситуацијама.

24. jibun ( 自分 ) — Ја / Ти / Они (себе)

Jibun се користи за означавање самог себе. Може такође имати разне облике, као што су:

• jibun no ( 自分の ) — сопствени (нешто)
• jibun de ( 自分で ) — сам/сама

Такође, то је учтивији начин упућивања на некога другог.

25. anata ( あなた ) — Ти

Anata се преводи као "ти", али се не користи на исти начин као у српском. Већину времена, јапански језик у потпуности изоставља "ти", фаворизујући уместо тога име особе. Овај облик може се користити као термин нежности између парова.

26. kimi ( 君 ) — Ти

Kimi се углавном користи за обраћање некоме ко је нижег статуса од вас, као што је шеф који говори својим запосленим. Такође се користи да се дода мало зачињености писању, као у хит филму "Kimi no na wa" ( 君の名は ) — Твоје име.

27. kare ( 彼 ) — Он / њега

Иако јапански језик фаворизује коришћење имена особе уместо заменица за друго или треће лице, коришћење kare је сасвим у реду. Осим тога, kare може такође означавати нечијег дечка.

28. kanojo ( 彼女 ) — Она / њу

Ово је женски еквивалент од kare. Као и kare, kanojo се такође може користити за означавање девојке.

29. tachi ( …たち ) — "... и компанија" (чини множину од заменица)

Да бисте заменицу претворили у множину, само додајте -tachi. На пример:

• watashi tachi ( 私たち ) — Ми
• kimi tachi ( 君たち ) — Ви (множина)
• kanojo tachi ( 彼女たち ) — Група жена
• Sasuke tachi ( サスケたち ) — Сасуке и његови пријатељи

30. kore ( これ ) — Ово

Ово се користи за означавање нечега близу говорника.

31. sore ( それ ) — То

Ово се користи за означавање нечега близу слушаоца.

32. are ( あれ ) — Оно (тамо)

Ово се користи за означавање нечега далеко од и говорника и слушаоца.

Говор "Да" и "Не"

33. hai ( はい ) — Да

Чак и ако имате само површно познавање јапанског, велике су шансе да сте већ чули ову једносилабичну потврду. Осим hai, други начин да се каже "да" на јапанском је уз невербалне знаке као што је кивање главом горе-доле или показивање палца нагоре.

34. sou desu ka ( そうですか ) — Је ли тако?

Изговорити ово уз кивање је учтив начин да покажете да пажљиво слушате када вам неко каже нешто ново. Можете такође користити:

• sokka ( そっか )
• soudane ( そうだね )
• soune ( そうね )

Ово су мање формални изрази, али су углавном прихватљиви и сигурно нису неучтиви.

35. sou desu ( そうです ) — Тако је

Можете такође рећи hai, sou desu ( はい ,そうです ) — Да, тако је. Међутим, hai је подразумевано и можете га изоставити. У неформалном контексту, можете такође рећи само sou ( そう ).

36. un ( うん ) / aa ( ああ ) / ee ( ええ )

Јапанци користе aizuchi ( 相槌 ), што су једноставне речи или гестови који означавају да слушате.

Немају директан превод на српски, али бисте могли рећи да су сличне као када кажете "аха" или "м-хм" на српском.

37. mochiron ( もちろん ) — Наравно

Ово није "наравно" које користите да нагласите поенту, већ оно у "Наравно, урадићу ту услугу коју ме тражите!"

38. ii desu yo ( いいですよ ) — У реду је

Ово дословно значи "То је добро!" Стога, може се користити да покажете своје одобравање нечега.

39. iie ( いいえ ) — не

Ово је директан начин да се каже "не". Међутим, јапанска култура фаворизује мање директне приступе.

Постоји такође неколико невербалних начина да се изрази "не". Трљање потиљка, прављење "X" са обе руке или чак дубоко узимање даха — све то значи "не".

40. uun ( ううん )

Ово је звук који означава да се не слажете са пуним у оним што особа говори.

41. iya ( いやー )

Да ли овај узвик значи "не" зависи од контекста. Ако предложите вечеру и неко одговори са iya..., вероватно покушава учтиво да вас одбије са необавезним "Па, видиш..."

42. chotto… ( ちょっと… ) — Мало…

Ако користите chotto, сетите се да завршите са пуним, јер у суштини кажете, "Мало је..." На пример, ако вас неко пита шта радите сутра поподне са намером да се нађете, можете одговорити са "Chotto..." да значите да сутра поподне није идеалан тренутак за вас.

У пословним окружењима, две једноставне фразе да се пренесе "не" без изговарања "не" су:

• muzukashii desu ( 難しいです ) — Тешко је
• kangaete okimasu ( 考えておきます ) — Размислићу о томе

Иако не казују отворено "не", изражавају одбијање слушаоцу без да звуче неучтиво.

Говор "Не разумем"

43. wakarimasen ( 分かりません ) — Не разумем

Ако сте међу пријатељима, можете користити неформалну варијанту, wakaranai ( 分からない ).

44. mou ichido itte kudasai ( もう一度言ってください ) — Молим вас реците то поново

Ако неко говори јапански пребрзо за вас, можете користити ову фразу да учтиво кажете да понове. Можете такође рећи:

• yukkuri onegai shimasu ( ゆっくりお願いします ) — Полакше, молим вас
• kikoemasen deshita ( 聞こえませんでした ) — Нисам то чуо/чула

Говор "Молим вас"

45. kudasai ( ください ) — Молим вас (у захтеву)

Реч kudasai се користи када се упућује захтев, као у овим примерима:

Isoide kudasai. 急いでください。 Пожурите, молим вас.

Koohii o kudasai? コーヒーをください? Могу ли, молим вас, добити кафу?

46. douzo ( どうぞ ) — Изволите (при нуђењу)

Коришћење douzo је као рећи "Молим вас, први". Можете га користити када некоме указате да прође кроз врата пред вама, или нудите колеги неке укусне грицкалице, на пример.

Говор "Хвала" и "Нема на чему"

47. arigatou gozaimasu ( ありがとうございます ) — Хвала вам

Пријатељскији, неформалнији начин да се каже хвала је arigatou ( ありがとう ). Такође ћете често видети његову скраћеницу, ari ( あり ), на јапанским форумима.

48. doumo ( どうも ) — Хвала

Ако сте блиски пријатељи са особом којој захваљујете, могли бисте такође рећи doumo. У ствари, понекад ћете видети ове комбинације, које се користе у веома формалним контекстима:

• doumo arigatou gozaimasu ( どうもありがとうございます )
• doumo arigatou ( どうもありがとう )

Међутим, већином времена, само arigatou gozaimasu ће бити довољно.

49. otsukaresama desu ( お疲れ様です ) — Хвала на труду

Овај израз се често изговара као опроштајна реченица када ви, или неко други, завршите свој посао. Можете то посматрати као да кажете "То је то за данас."

50. iroiro arigatou gozaimashita ( 色々ありがとうございました ) — Хвала на свему

Iroiro ( 色々 ) дословно значи "разне ствари". Дакле, ово је израз који треба користити ако захваљујете некоме што је учинио много ствари за вас или ако нисте сигурни тачно на шта захваљујете.

51. mondai nai desu ( 問題ないです ) — Нема проблема

Mondai ( 問題 ) значи "проблем", а додатак nai ( ない ) негира проблем. Стога, кажете да вас услуга коју сте учинили уопште није оптеретила.

52. douitashimashite ( どういたしまして ) — Нема на чему

Иако је ово технички тачан одговор на "Хвала", данас се ретко користи у неформалном јапанском разговору. Али и даље вреди знати ако желите да одговорите на нечију захвалност у формалном контексту.

Говор "Извињавам се" и "Извините"

53. shitsurei shimasu ( 失礼します ) — Извините (за моју неучтивост)

Још један израз који се често чује у канцеларији, shitsurei shimasu се користи када напуштате собу. Слично је као рећи "Извините што сам вас узнемирио/ла". Можете такође завршити формални или учтив телефонски позив овом фразом.

Ако често гледате јапанске медије, такође ћете чути shitsurei shimasu када неко улази у собу.

Када је реч о аутентичним јапанским медијима, можете пронаћи пуно њих на платформи за учење језика Lingflix.

54. sumimasen ( すみません ) — Извините, извињавам се

Sumimasen се често користи за "Извините" (као ако вам је потребна помоћ за упутства) и "Извињавам се" (као када случајно гурнете некога). Може се такође рећи као "хвала" када сте некоме направили невољу — посматрајте то као "Хвала што сте ми допустили да вас узнемирим".

55. gomen nasai ( ごめんなさい ) — Извињавам се

У неформалним ситуацијама и међу члановима породице и пријатељима, gomen nasai замењује sumimasen када се извињавате.

56. gomen: ごめん — Извини

Gomen је још мање формалан од gomen nasai и резервисан је за људе са којима сте заиста блиски.

Говор "Довиђења"

57. jaa, mata! ( じゃあ、また！ ) — Видимо се касније!

Можете заменити mata са dewa mata ( ではまた ) за нешто формалнији израз. Такође постоји:

• jaa mata ashita ne (じゃあまた明日ね) — видимо се сутра
• jaa ne ( じゃあね ) — видимо се
• mata ne ( またね ) — видимо се

58. o genki de ( お元気で ) — Буди здраво / Чувај се

Ако је "видимо се" превише неформално за вас, онда можете рећи o genki de уместо тога. Ово дословно значи "буди здрав" и може се користити да се каже "Срећно!"

59. meado wo oshiete moraemasu ka? ( メアドを教えてもらえますか？ ) — Могу ли добити вашу е-адресу?

Ако је то превише дугачко за памћење, можете питати:

Meado wo oshiete? メアドを教えて？ Могу ли добити твоју е-адресу? (Дословно, "Научи ме својој е-адреси?")

60. tegami kaku yo ( 手紙書くよ ) — Писаћу ти писма

Да ли више волите да размењујете физичка писма уместо е-поште? Ако је тако, држите ову фразу при руци за своје јапанске пријатеље преко писама!

61. tsuitara, … shimasu ( 着いたら、… します ) … вас када стигнем

Можете користити ову фразу на следећи начин:

• tsuitara, denwa shimasu ( 着いたら、電話します ) — Позваћу те када стигнем
• tsuitara, meeru shimasu ( 着いたら、メールします ) — Послаћу ти е-пошту када стигнем

62. mata sugu ni kimasu yo: またすぐに来ますよ — Вратићу се ускоро

Ово је углавном неформална фраза, као што показује крајњи yo ( よ ).

63. asobi ni kite kudasai ne ( 遊びに来てくださいね ) — Дођи да ме посетиш

Иако asobi ( 遊び ) у овом контексту значи "посетити", та реч може такође значити "играти се" — додајући додатну топлину овој фрази.

64. watashi no ie dewa, itsudemo anata wo kangei shimasu yo! ( わたしの家ではいつでもあなたを歓迎しますよ！ ) — У мојој кући си увек добродошао/ла!

Основне упитне речи

Познавање неких од основних јапанских упитних речи ће вам пуно помоћи да своја питања пренесете говорницима јапанског.

65. nani ( 何 ) — Шта

Nani се може користити самостално или у реченици. Када се стави пре desu, реч nani губи своје -i и постаје nan. На пример:

Kore wa nan desu ka? これは何ですか？ Шта је ово? (Запамтите посебно ову фразу — биће од користи у разним ситуацијама!)

66. doko ( どこ ) — Где

Doko се користи када се тражи локација, овако:

Toire wa doko desu ka? トイレはどこですか ? Где је тоалет?

Ако не знате реч за место које тражите, друга корисна опција је да укажете на њега на мапи и питате:

Doko desu ka? どこですか ? Где је то?

67. dare ( 誰 ) — Ко

Ако мислите на одређену особу, додајте је пре dare:

Kanojo wa dare desu ka? 彼女は誰ですか？ Ко је она?

68. itsu ( いつ ) — Када

Itsu се типично користи у следећој структури: itsu + глагол (у -masu облику) или догађај + упитна ознака ka.

Itsu kaerimasu ka? いつ帰りますか？ Када се враћаш?

69. doushite ( どうして ) — Зашто

Ако треба да питате учтиво, реците то као Doushite desu ka? ( どうしてですか？ ). Ако сте са пријатељима или породицом, можете уместо тога користити неформални облик nande ( 何で ).

70. naze ( なぜ ) — Зашто

Ово је прилично слично doushite, али мало формалније. Naze се такође користи да се пита за разлог иза нечега, док doushite има нијансу "како".

71. ikura ( いくら ) — Колико (цена)

Само додајте упитну ознаку desu ka? ( ですか？ ) на крај ове речи, и добићете ikura desu ka? ( いくらですか？ )

Кратка напомена: ikura такође звучи као "салмона икра" ( イクラ ). Дакле, ако користите ову фразу, будите сигурни да је из контекста јасно да говорите "Колико кошта?" а не "Да ли је ово салмона икра?" — што би било イクラですか？

72. ikutsu ( いくつ ) — Колико (број)

Ово је општа реч да се пита "колико" неке нумеричке количине. На пример:

Okashi wa ikutsu hoshii desu ka? お菓子はいくつ欲しいですか？ Колико слаткиша желиш?

Може се такође користити да се пита за нечије године:

Oikutsu desu ka? おいくつですか？ Колико имате година?

Овде, ikutsu је претходно o ( お ), што чини ваше питање учтивијим и прихватљивијим за старије људе!

73. nan … ( 何… ) — Колико (са бројачем)

Nan је специфичнији начин да се пита колико има нечега. Ради комбиновањем nan са бројачем, као што су:

• nanhon ( 何本 ) — Колико дугих цилиндричних предмета?
• nannin ( 何人 ) — Колико људи?
• nanmai ( 何枚 ) — Колико листова?

74. dochira ( どちら ) — Који од два?

Користите ову фразу када се односите на избор између два објекта.

75. dore ( どれ ) — Који (од више)?

Користите ову када се односите на избор између три или више објеката.

Путнички речник

Овај списак дневног јапанског речника даће вам оно што вам је потребно да се сналазите по Јапану и, у случају хитне ситуације, да тражите помоћ.

Јавни превоз

76. sumimasen, … wa doko desu ka? ( すみません、… はどこですか？ — Извините, где је …?

Ова конструкција је корисна за фразе попут следећих. Само ставите жељено одредиште пре wa doko desu ka:

• sumimasen, chikatetsu wa doko desu ka? ( すみません、地下鉄はどこですか？ — Извините, где је метро?
• sumimasen, eki wa doko desu ka ( すみません、駅はどこですか？ ) — Извините, где је станица?
• sumimasen, takushii no noriba wa dokodesu ka? ( すみません、タクシーの乗り場はどこですか？ ) — Где је место за такси?

77. kono densha wa … eki ni tomarimasu ka? ( この電車は… 駅に停まりますか？ ) — Да ли овај воз стаје на … станици?

Рећи да Јапан има један од најсложенијих железничких система било би потцењивање. Срећом, можете лако решити ту сложеност са овом једноставном фразом!

78. kono basu wa … ni ikimasu ka? ( このバスは…に行きますか？ ) — Да ли овај аутобус иде до … ?

Ако нисте сигурни где зауставља ваш јавни превоз, можете такође користити ову фразу. Можете заменити basu са densha ( 電車 ) — воз, takushi ( タクシー ) — такси, и тако даље.

79. … made tsureteitte kudasai ( …まで連れて行ってください ) — Молим вас одвезите ме до …

Користите ову фразу да кажете таксисти где желите да идете.

Фразе за хотел

80. yoyaku wo shitainodesuga ( 予約をしたいのですが ) — Желео/ла бих да резервишем.

Као и већина хотела широм света, препоручљиво је унапред резервисати смештај када је реч о јапанским хотелима. Међутим, ако ваш хотел то дозвољава, можда ћете моћи да резервишете на рецепцији.

81. yoyaku shiteimasu ( 予約しています ) — Имам резервацију.

Користите ову фразу ако сте већ унапред резервисали.

82. chekkuauto wa nanji desu ka? ( チェックアウトは何時ですか？ ) — У колико сати је одјава?

Ово је самообјашњавајуће. Можете такође заменити реч chekkuauto ( チェックアウト ) са било чиме за шта желите да знате време.

Хитне ситуације

83. michi ni mayotte shimaimashita ( 道に迷ってしまいました ) — Изгубио/ла сам се.

Ако вам то делује превише дугачко, могли бисте такође рећи само mayotte shimaimashita ( 迷ってしまいました ).

84. tasukete! ( 助けて！ ) — Упомоћ! (за хитне случајеве)

Све што ћу рећи је, ако заборавите сваку другу фразу која је до сада наведена, немојте заборавити ову. Можда ће вам спасити живот — буквално!

85. tetsudatte kuremasen ka? ( 手伝ってくれませんか？ ) — Можете ли ми помоћи? (за свакодневне ситуације)

Ако нисте у животно угрожавајућој ситуацији, tetsudatte kuremasen ka ће послужити.

86. … wo yondekudasai ( …を呼んでください ) — Молим вас позовите …

Користите ову конструкцију када желите да неко други контактира хитне службе, овако:

• keisatsu wo yondekudasai ( 警察を呼んでください ) — Молим вас позовите полицију.
• kyuukyuusha wo yondekudasai ( 救急車を呼んでください — Молим вас позовите хитну помоћ.

Ево корисне напомене: Хитни бројеви у Јапану су 119 за хитну помоћ и 110 за полицију.

Фразе за јело у ресторану

У реду, сада када смо завршили са формалностима, време је да разговарамо о ономе што је заиста важно: храни!

Ево неких од речи о храни које би требало да знате:

87. kome ( 米 ) — Пиринач (суров)

88. yasai ( 野菜 ) — Поврће

89. kudamono ( 果物 ) — Воће

90. miruku ( ミルク ) — Млеко

91. pan ( パン ) — Хлеб

92. pasuta ( パスタ ) — Паста

93. niku ( 肉 ) — Месо

94. jagaimo ( じゃがいも ) — Кромпир

95. tamago ( 卵 ) — Јаја

Говор да сте гладни

96. onaka ga suite imasu (お腹が空いてます) — Гладан/на сам

Ово дословно значи да вам је стомак постао празан. Неке варијације су:

• onaka ga suita (お腹が空いた) — неформално
• onaka ga hetta ( お腹が減った ) — неформално, често се мења са onaka ga suita
• hara hetta ( 腹へった ) — мушки израз
• onaka ga pekopeko ( お腹がペコペコ ) — ономатопеја која значи да вам стомак кружи

97. mada tabete imasen ( まだ食べていません ) — Још нисам јео/ла

За неформалнију верзију, можете рећи mada tabeteinai ( まだ食べていない ).

Пре оброка

98. menyuu, onegai shimasu ( メニュー、お願いします ) — Молим вас донесите ми мени

Можете изабрати формалнију верзију:

Menyuu, onegai dekimasu ka? メニュー、お願いできますか？ Могу ли добити мени?

Такође, можете заменити menyuu ( メニュー ) са:

• dezaato ( デザート ) — десерт
• nomimono ( 飲み物 ) — пића

99. kore wa nan desu ka? ( これは何ですか？ ) — Шта је ово?

Ако је мени у потпуности на јапанском, можете указати на ставку коју желите и упутити ово питање конобару.

100. kore o tabete mitai desu ( これを食べてみたいです ) — Волео/ла бих да пробам ово

Ако сте мало авантуристички настројени, само укажите на ставку коју желите и изговорите ову фразу!

101. … wo kudasai ( …をください ) — Желео/ла бих …

Наведите шта год желите да поручите, и пратите то са … wo kudasai. На пример:

Koohii wo kudasai. コーヒーをください? Желео/ла бих кафу, молим вас.

102. … ga arimasu ka? ( …がありますか？ ) — Имате ли … ?

Као одговор, једноставно ћете чути arimasu ( あります ).

103. … tsuki desu ka ( …付きですか？ ) — Да ли долази са … ?

Ако желите да знате да ли су одређене намирнице укључене у вашу поруџбину, користите ово да питате. На пример:

Furaido poteto tsuki desu ka? フライドポテト付きですか？ Да ли долази са помфритом?

104. … ga taberaremasen ( …が食べられません ) — Не могу да једем …

Ово је добра фраза за научти за вегетаријанце, вегане и друге људе са дијететским ограничењима. На пример, niku ( 肉 ) је "месо" и sakana ( 魚 ) је "риба". Дакле, ако сте на строгој вег дијети, можете рећи:

Niku to sakana ga taberaremasen. 肉と魚が食べられません。 Не могу да једем месо и рибу.

105. … arerugii ga arimasu ( …アレルギーがあります ) — Алергичан/чна сам на …

Наведите на шта сте алергични и додајте ову фразу на крај. Само да будете сигурни, можете питати: … ga haitte imasu ka? ( が入っています か？ ) што значи, "Да ли има … у томе?" На пример:

Tamago ga haitte imasu ka? 卵が入っていますか？ Да ли има јаја у томе?

106. kore wa … desu ka? ( これは…ですか？ ) — Да ли је ово … ?

Ако желите да будете директнији у вези са тим да ли одређена храна задовољава ваше дијететске захтеве, можете убацити једно или више од следећег између kore wa ( これは ) и desu ka ( ですか ):

• guruten hurii ( グルテンフリー ) — Без глутена
• bejitarian ( ベジタリアン ) — Вегетаријанац
• biigan ( ビーガン ) — Веган
• nyuseihin hushiyou ( 乳製品不使用 ) — Без млечних производа

Можете такође питати о порцијама са истом конструкцијом и заменом следећег:

• omori ( 大盛り ) — Велика порција
• nakamari ( 中盛り ) — Средња порција
• komori ( 小盛り ) — Мала порција

107. kore wa nan karorīdesu ka? ( これは何カロリーですか？ ) — Колико калорија има ово?

Генерално, јапанска храна је прилично здрава и нема пуно калорија, али неће шкодити да проверите!

Током оброка

108. itadakimasu ( いただきます ) — Пријатно

Ово се користи пре почетка јела, слично као "Пријатно".

109. mazui desu ( まずいです ) — Ужасно је

У идеалном случају, не желите да завршите у ресторану где морате да кажете нешто попут овога, али понекад је то неизбежно!

110. okawari ( おかわり ) — Још једну порцију, молим вас

Ако вам се храна стварно допада, можете то дајете до знања људима у ресторану говорећи okawari. Учтивија верзија би била okawari o kudasai ( おかわりをください ).

Можете такође рећи, зависно од контекста:

• hai, onegaishimasu ( はい、お願いします ) — Да, молим вас (када вам се нуди храна)
• iie, kekkoudesu ( いいえ、結構です ) — Довољно је, хвала (када вам се нуди храна)

111. onaka ga ippai desu ( お腹が一杯です ) — Сит/а сам

112. kanpai! ( 乾杯！ ) — Живели!

Када пијете са другим људима, битно је да звецнете чашама и кажете kanpai! Ову фразу изговарате пре пића, не после.

После оброка

113. oishii desu! ( 美味しいです！ ) — Изврсно је!

Ако гледате парче торте, онда би oishisou ( 美味しそう ), што значи "Изгледа укусно", могло би бити корисно. Неформалан и "мушки" начин да се каже да је нешто укусно је umai ( 旨い ).

114. gochisousama deshita ( ごちそうさまでした ) — Хвала на оброку

Као и itadakimasu, ова фраза је сталница на сваком оброку. Ово кажете када је оброк завршен.

115. okaikei, onegai shimasu ( お会計、お願いします ) — Рачун, молим вас

Ово је најчешћи начин да затражите рачун. Можете такође чути okanjou, onegai shimasu ( お勘定 、お願いします ), мада не тако често. Само имајте на уму да је реч за "рачун" kaikei ( 会計 ).

116. warikan ni shite kudasai ( 割り勘にしてください ) — Поделите рачун, молим вас

Ако има више људи за истим столом, ова фраза ће вам доћи одмах, као и betsubetsu de onegaishimasu ( 別々でお願いします ) — Плаћамо одвојено, молим вас.

Фразе за кување

Вероватно ћете у неком тренутку кувати за себе, чак и ако је само тост. Ево неких корисних јапанских речи ако планирате да кувате.

117. zairyo ( 材料 ) — Састојци

118. ryori ( 料理 ) — Кување

119. o bento ( お弁当 ) — Готов оброк / Вечера из фрижидера

120. retoruto gohan ( レトルトご飯 ) — Инстант пиринач (за микроталасну)

121. guramu ( グラム ) — Грами

122. kiroguramu ( キログラム ) — Килограми

Куповина на јапанском

Са улицама пуним продавница хране и трговцима, врхунским бутицима који се нижу у Гинзи и ултра-кул и јединственим сувенирницама, нема начина да избегнете куповину док путујете кроз Јапан.

123. kore wa nan desu ka? ( これは何ですか ) — Шта је ово?

Ако желите да будете прецизнији, могли бисте такође рећи kore wa nan to iu mono desu ka? ( これは何というものですか？ ) — Како се ово зове?

124. kore wa ikura desu ka? ( これはいくらですか？ ) — Колико кошта ово?

Ако је из контекста јасно на шта мислите, можете такође рећи само ikura desu ka? いくらですか？

125. chotto takai desu ( ちょっと高いです ) — Мало је скупо

Ако још нисте започели своју авантуру учења јапанских придева, онда је ево основног речника за куповину:

• yasui ( 安い ) — Јефтино, лако
• takai ( 高い ) — Скупо, високо
• takakunai ( 高くない ) — Није скупо

126. … ga ari masu ka ( ＿がありますか？ ) — Имате ли…?

127. hoka no iro ga arimasu ka? ( 他の色がありますか？ ) — Имате ли другу боју?

Неке боје на које можете наићи укључују:

• aka ( 赤 ) — Црвено
• ao ( 青 ) — Плаво
• kiiro ( 黄色 ) — Жуто
• midori ( 緑 ) — Зелено
• kuro ( 黒 ) — Црно

128. … wo kudasai ( ＿をください ) — Желео/ла бих …, молим вас.

129. sore wo itadakimasu ( それを頂きます ) — Узећу то

Ако вам фраза itadakimasu звучи познато, то је зато што се такође користи када се спремате да закопате у укусан оброк. На исти начин, рећи sore o itadakimasu када нешто купујете изражава да сте захвални за оно што сте купили.

130. kurejitto kaado wa tsukaemasu ka? ( クレジットカードは使えますか？ ) — Могу ли да користим кредитну картицу?

Ако бисте желели да користите путнички чек, онда замените kurejitto kaado са: toraberaazu chekku ( トラベラーズチェック ) — путнички чек.

Ваше Suica и Pasmo картице, које су картице за пуњење које можете користити на јапанским возовима, могу се такође користити за плаћање таксија или намирница у одређеним продавницама. Можете питати:

Suika wa tsukaemasu ka? スイカわつかえますか？ Могу ли да користим своју Suica?

131. tsutsunde itadakemasu ka? ( 包んでいただけますか？ ) — Могу ли добити то упаковано као поклон?

132. hai, onegaishimasu ( はい、お願いします ) — Да, молим вас

133. īe, kekkō desu ( いいえ、結構です ) — Не, хвала

Уобичајене фразе које ћете чути у јапанским продавницама

Ако се питате шта трговци мисле када вам баце ове фразе — па, сада знате!

134. irasshaimase ( いらっしゃいませ ) — Добро дошли

Чућете хор irasshaimase! када уђете у продавницу.

135. honjitsu wa (_) ga seru desu ( 本日は (_) がセールです ) — (Овај производ) је данас на распродаји

_ いかがですか？ се често користи да вас позове да погледате одређене производе или пробате бесплатан узорак. Можете такође наићи на термин hangaku ( 半額 ) — половина цене.

136. fukuro ni ire masu ka? ( 袋に入れますか？ ) — Да ли желите кесу?

Имате пуно ствари за ношење кући? Ако вам јапанска продавница у којој сте љубазно понуди ово, срећни сте!

137. ni nari masu (amount) ( になります ) — То је (износ), молим вас

138. wo okaeshi itashi masu (amount) ( をお返しいたします ) — Ево вам кусур (+ износ)

Речи за куповину на јапанском

139. en ( 円 ) — јен

У Јапану је валута јапански јен. 100 јена обично износи око $0.90 до $1.10 USD. Ако мислите на 100 јена као око долар када идете у куповину, то је добар начин да водите рачуна о буџету.

140. suupaa ( スーパー ) — супермаркет

141. konbiniensusutoa / konbini ( コンビニエンスストア / コンビニ ) — продавница смештених потрепштина

142. yubin kyoku ( 郵便局 ) — пошта

143. nichi yōhin ( 日用品 ) — намирнице

144. kaimono kago ( 買い物かご ) — корпа

145. shoppingu kato ( ショッピングカート ) — колица за куповину

146. muryō sanpuru ( 無料サンプル ) — бесплатан узорак

147. kaikei ( 会計 ) — благајна

Фразе за домаћинство

148. tadaima ( ただいま ) — Вратио/ла сам се

Сви ово кажу када дођу кући. Ако изађете, реците ово када се вратите да обавестите све да сте се вратили кући безбедно. Ако желите, можете то рећи и када се вратите из купатила; обично се добро прима.

149. okaeri nasai ( おかえりなさい ) — Добро дошли назад

Ово се говори као одговор на tadaima. Можете ово користити када се неко други врати кући, као када се родитељ врати са посла или када се брат/сестра врати са припремне школе.

150. ofuro ni haitte mo ii desu ka? ( お風呂に入ってもいいですか？ ) — Могу ли се окупати?

У Јапану, већина породица се купа сваке вечери, и ако боравите негде као што је домаћинска породица, бићете добродошли да се окупате ако питате.

Ако више волите да се туширате (као ја), можете једноставно заменити реч ofuru ( お風呂 ) — када са shawaa ( シャワー ) — туш. Само будите сигурни да не испуштате воду из каде када завршите, јер породица дели топлу воду.

151. oyasumi nasai ( おやすみなさい ) — Лаку ноћ

Можете такође изоставити -nasai да бисте то учинили мање формалним.

Фразе за неформалне разговоре

Желите да звучите као домаћи говорник када знате минимални јапански? Постоји неколико уобичајених фраза које можете користити са пријатељима у неформалним разговорима.

152. ikimashou ( 行きましょう ) — Идемо

Када једном одлучите своје планове за дан са пријатељима, време је да кренете говорећи ову фразу.

153. tabemashou ( 食べましょう ) — Хајде да једемо

Ако одлучите да ручате са пријатељима, изјавите tabemashou!

154. nomimashou ( 飲みましょう ) — Хајде да пијемо

Можете такође предложити да узмете пиће користећи ову фразу.

155. yattaa! ( やったー！ ) — Јајо!

Ово је углавном неформална фраза. То је нешто што користите када желите да изразите да сте узбуђени, или да сте срећни због исхода нечега.

156. ureshii desu ( 嬉しいです ) — Срећан/на сам

Ако желите да пренесете, без нејасноћа, да сте срећни, онда је ово фраза коју треба извадити.

157. daijoubu desu ( 大丈夫です ) — Добро сам

Осим што преносите да сте у реду, ово је учтив начин да учтиво кажете "не", као када сте завршили са пићем за вечерас.

158. yoroshiku ne ( よろしくね ) — Драго ми је

Ово је неформална верзија yoroshiku onegaishimasu — фразе која се такође може превести као "Молим те води рачуна о мени" или "Предајем се на тебе."

159. doushita no? ( どうしたの？ ) — Шта није у реду?

Да ли вам пријатељ делује тужно? Реците им ову фразу да их разведрите.

160. yabai ( やばい ) — Ужасно или кул

Док причате, ваш пријатељ може поменути да имају важан тест или састанак. Користите yabai и зависно од контекста, може значити "Ужасно" или "Кул."

161. yokatta ( よかった ) — Добро, одлично, лепо

Ово је израз олакшања, помало као "Ох, хвала Богу!"

162. ganbatte ( 頑張って ) — Дај све од себе

Ова једноставна реч значи или "Срећно" или "Дај све од себе". У формалнијим ситуацијама, рекли бисте Ganbatte kudasai ( 頑張ってください ).

163. omedetou! ( おめでとう！ ) — Честитам!

Формална варијанта је omedetou gozaimasu ( おめでとうございます ) — Честитам.

164. zenzen ( 全然 ) — Уопште не (са негативним глаголом)

Укратко, zenzen је јапански фраза одбијања. Може се користити искрено или не, као када одговарате мајци када пита "Да ли ти сметам?"

165. maji de? ( マジで？ ) — Озбиљно?

Можете изразити своје изненађење овом неформалном фразом, или њеном још неформалнијом и наглашенијом варијантом maji ka yo ? ( マジかよ? )

166. hontou? ( 本当？ ) — Заиста? / Озбиљно?

Ова реч се дословно преводи као "истина", "стварност", "актуалност" или "чињеница". У облику питања, делује више као изненађено, "Јеси ли озбиљан/на?"

167. usoo! ( うそー！ ) — Не може бити!

Ово је још један начин да изразите изненађење, што дословно значи "Лаж!"

168. yappari ( やっぱり ) — Као што сам и очекивао/ла

Ако нисте изненађени, можете користити ову реч да кажете, "Знао/ла сам!"

Јапански сленг

Када стичете пријатеље, чућете тоне ових термина како се изговарају. Многи сленг изрази су написани у катакани, што их означава као неформалне речи.

169. ukeru ( ウケる ) — Смешно, смијешно

Рецимо да вам је пријатељ рекао одличан виц. Кажући ukeru, даћете му до знања да је погодио вашу смијешну кост.

170. chou ( 超 ) — Супер

Ова реч се користи да се дода нагласак, као речи "заиста" или "веома". Могли бисте рећи, на пример, да је нешто chou ukeru ( 超ウケる ) или веома смешно.

171. dasai ( ダサい ) — Не-кул

Често ћете чути младе људе како кажу dasai да означавају нешто што је досадно, немодно, итд.

172. kimoi ( キモい ) — Одвратно

Kimoi је скраћеница од речи kimochi ( 気持ち ) — осећај, и warui ( 悪い ) — лоше.

173. gachi ( ガチ ) — Потпуно, заиста, озбиљно

Gachi имплицира да се нешто заиста догодило, или је било заиста интензивно као што говорник тврди.

174. hanpa nai ( 半端ない ) — Лудо, незамисливо

Hanpa nai значи да је нешто сјајно или незамисливо, али на добар начин, као епска вожња ролетнама.

И то је то! Са овим фразама и неком основним речником, моћи ћете да разговарате са новим пријатељима, или показати другима да сте искрено заинтересовани за учење јапанског.

Само укључивањем овог дневног јапанског речника у ваш разговор, ускоро ћете сигурно чути nihongo ga jouzu desu ne! ( 日本語が上手ですね ) — Добро говорите јапански!