35 najčešćih njemačkih veznika

U gramatici, veznik je riječ koja povezuje dijelove rečenice. Omogućuje stvaranje duljih, složenijih rečenica kako bi se ilustrirala kohezivna ideja ili koncept.

Veznici u njemačkom jeziku mogu se podijeliti u dvije glavne kategorije: koordinacijske i subordinacijske veznike. Ovaj vodič pokrit će osnovne njemačke veznike koje bi svi koji uče trebali poznavati i zapamtiti za osnovne razgovore.

Njemački koordinacijski veznici

Koordinacijski veznici povezuju dijelove rečenice i daju jednaki naglasak svakom dijelu.

Njemački koordinacijski veznici su praktični jer ne utječu na strukturu rečenice ili red riječi. Plus, nema puno koordinacijskih veznika za pamćenje!

Kada sam prvi put učila o koordinacijskim veznicima na satu njemačkog, rekli su mi da ih smatram "prijateljskim" veznicima. Analogija funkcionira zbog svih gore navedenih razloga. Pa, pogledajmo naše gramatičke prijatelje.

und — i

Upotreba: Srodno engleskom "and". Povezuje klauze i slične, povezane riječi ili izraze.

Sie ist klug und hat viele Hobbys. Ona je pametna i ima mnogo hobija.

aber — ali

Upotreba: Povezuje klauze koje su u suprotnosti po istini ili konceptu. Naglasak je na razlici između njih.

Ich bin müde, aber ich muss zur Schule gehen. Umorna sam, ali moram ići u školu.

oder — ili

Upotreba: Koristi se za navođenje popisa ili alternativnih opcija. U njemačkom se također često koristi na nekonjunktivni način na kraju pitanja kao potvrda, slično engleskom "zar ne?" ili "je li tako?".

Willst du ein Buch lesen oder Schach spielen? Želiš li čitati knjigu ili igrati šah?

Er ist ganz sympatisch, oder? On je jako simpatičan, zar ne?

denn — jer, budući da

Upotreba: Prikazuje uzročno-posljedični odnos između klauza. Napomena: denn se ne može koristiti za početak rečenice (što je moguće u engleskim rečenicama koje počinju s "because" ili "since").

Ich kaufe Gemüse, denn ich möchte einen Salat machen. Kupujem povrće jer želim napraviti salatu.

hingegen — s druge strane, naprotiv

Upotreba: Predstavlja kontradiktorni ili alternativni objekt ili scenarij onome što je prethodno spomenuto. Hingegen je jedinstven po tome što djeluje više kao veznici "privitak" subjektu koji se opisuje. Ovdje je svrstan u koordinacijske veznike jer ne stvara zavisnu klauzu niti mijenja položaj glagola.

Sie liebt Äpfel, ihre Freundin hingegen liebt Orangen. Ona voli jabuke, njezina prijateljica, s druge strane, voli naranče.

sondern — nego, već

Upotreba: Slično kao aber, uvodi kontradiktornu klauzu. Međutim, sondern obično sugerira ispravak prethodne klauze.

Sie wohnt nicht in Berlin, sondern in Tübingen. Ona ne živi u Berlinu, već u Tübingenu.

doch — ipak, međutim

Upotreba: Slično kao aber u uvodenju kontradiktorne klauze. Međutim, doch ima nešto formalniji ton i može pridavati veći značaj klauzi ili tvrdnji koja slijedi. U nekim slučajevima može se točnije prevesti kao "svejedno" ili "zaista".

Ich wollte zur Party kommen, doch ich war schon verabredet. Htio sam doći na zabavu, ali sam već imao planove.

Njemački subordinacijski veznici

Subordinacijski veznici povezuju klauze, ali među njima postoji očigledan odnos. Jedna klauza mora ovisiti o drugoj da bi se cjelokupno značenje i smisao rečenice razjasnili.

U njemačkom, subordinacijski veznici mijenjaju red riječi u rečenici. Naime, glagol u zavisnoj klauzi premješta se s drugog mjesta na sam kraj klauze. To čini redoslijed subordinirane klauze Subjekt-Objekat-Glagol, za razliku od Subjekt-Glagol-Objekat.

Zavisne klauze također mogu uzrokovati promjene u klauzi koja slijedi iza njih. U njemačkim rečenicama, zarez se koristi za jasno odvajanje klauza. Kada rečenicu započne zavisna klauza, doći će do promjene u redoslijedu riječi i u klauzi koja dolazi iza zareza – konkretno, subjekt i glagol te klauze će zamijeniti mjesta.

Primijetit ćete ovu promjenu u primjerima u nastavku. Također možete vidjeti razlike između koordinacijskih i subordinacijskih veznika u svakodnevnim njemačkim medijima. Lingflix je koristan za prepoznavanje ovih gramatičkih konstrukcija kako ih koriste izvorni govornici. Lingflix uzima autentične videozapise – poput glazbenih spotova, najava filmova, vijesti i inspirativnih govora – i pretvara ih u personalizirane lekcije za učenje jezika. Možete isprobati Lingflix besplatno 2 tjedna. Posjetite web stranicu ili preuzmite iOS aplikaciju ili Android aplikaciju. P.S. Kliknite ovdje da iskoristite našu trenutnu rasprodaju! (Istječe krajem ovog mjeseca.)

Dok se koordinacijski veznici mogu smatrati kooperativnim "prijateljima", mene su učili da subordinacijske veznike smatram "nasilnicima" koji "izbacuju" glagole na rub rečenice (doslovno). Oni stvaraju jasnu dinamiku moći i remete gramatički "mir".

Ipak, bitno je naučiti o ovim zločestim veznicima. Ima ih dosta više nego koordinacijskih veznika.

als — kada (upućujući na prošlost)

Upotreba: Za opisivanje prošlih događaja. Ovi događaji su obično pojedinačni, završeni trenuci koji nisu u tijeku.

Als ich jung war, war ich sehr frech. Kad sam bio mlad, bio sam vrlo bezobrazan.

anstatt — umjesto

Upotreba: Predstavlja radnju, događaj ili objekt koji je suprotan, ili alternativa, prethodno spomenutoj radnji, događaju ili objektu.

Ich gehe zu Fuß, anstatt mit dem Auto zu fahren. Idem pješice umjesto da vozim auto.

bevor — prije

Upotreba: Podrazumijeva radnju koja se dogodila ili trebala dogoditi prije druge radnje. Bevor se ne koristi za imenice.

Bevor meine Eltern kommen, müssen wir das Wohnzimmer aufräumen. Prije nego što moji roditelji dođu, moramo pospremiti dnevni boravak.

bis — dok, sve dok

Upotreba: Opisuje događaj koji će se odvijati do određene točke ili pojave.

Wir warten auf Sie, bis Sie fertig sind. Pričekat ćemo vas dok ne budete spremni.

da — budući da, pošto, jer

Upotreba: Opisuje uzročno-posljedični odnos između klauza. Za razliku od denn, da se može koristiti na početku rečenice.

Da sie viele Meetings hat, arbeitet sie heute im Büro. Budući da ima puno sastanaka, danas radi u uredu.

damit — kako bi, da

Upotreba: Predstavlja uzročnu, i često sekvencijalnu, vezu između klauza. Klauza koja slijedi iza damit objašnjava svrhu prethodne klauze.

Lass uns später losfahren, damit wir nicht im Stau stecken bleiben. Krenimo kasnije kako ne bismo zaglavili u prometu.

dass — da

Upotreba: Srodno engleskom "that". Uvodi zavisnu klauzu koja daje daljnje objašnjenje glavnoj nezavisnoj klauzi. U nekim slučajevima, izvorni njemački govornici možda neće uključiti dass u rečenicu, ako kontekst već to podrazumijeva (u tim slučajevima, rečenica je u biti samo dvije ili više nezavisnih klauza bez promjene reda glagola).

Ich hoffe, dass du kommen kannst. Nadam se da možeš doći.

falls — u slučaju da, ako

Upotreba: Predstavlja uvjetne scenarije; falls dolazi od der Fall (slučaj, stvar). Često se koristi za opisivanje preventivnih događaja za koje se ne zna sa sigurnošću hoće li se dogoditi.

Kaufen Sie Medikamente, falls Sie krank werden. Kupite lijekove u slučaju da se razbolite.

indem — tako što, na način da

Upotreba: Predstavlja uzrok ili metodu spomenutog scenarija/događaja, odnosno sredstvo kojim se postiže "cilj".

Sie hat Englisch gelernt, indem sie fünf Jahre in Amerika gewohnt hat. Naučila je engleski tako što je živjela u Americi pet godina.

nachdem — nakon, nakon što

Upotreba: Podrazumijeva radnju koja se dogodila ili trebala dogoditi nakon druge radnje. Nachdem se ne koristi za imenice.

Sie macht ein Nickerchen, nachdem sie ihre Arbeit erledigt hat. Odspava malo nakon što završi svoj posao.

ob — da li, je li

Upotreba: Ograničeni "ako" koji se odnosi isključivo na scenarije "da/ne". Za razliku od falls, koji se može koristiti šire.

Sie wollen wissen, ob Greta das Abendessen kochen kann. Žele znati može li Greta skuhati večeru.

obgleich — iako, premda

Upotreba: Opisuje uvjet ili scenarij koji dovodi do kontradiktornog ili neočekivanog događaja. Češće se koristi u tekstu nego u neformalnom razgovoru.

Er wollte mittanzen, obgleich er ungeschickt ist. Htio je plesati sa svima, iako je nespretan.

obwohl — iako, premda

Upotreba: Ista funkcija kao obgleich, iako se obwohl češće koristi u govornom jeziku.

Er gewann das Rennen, obwohl er nicht trainierte. Pobijedio je u utrci iako nije trenirao.

seit — otkad, otkako

Upotreba: Opisuje događaj koji je započeo u prošlosti i podrazumijeva se da je u tijeku.

Seit ich ein Teenager war, kaue ich Kaugummi. Otkad sam tinejdžer, žvačem žvaku.

sobald — čim, nakon što

Upotreba: Izražava događaj koji će se dogoditi odmah nakon što se drugi događaj dogodi.

Sobald Sie angekommen sind, rufen Sie mich an. Čim stignete, nazovite me.

sodass — tako da, s posljedicom da

Upotreba: Ovo se malo razlikuje od engleskog "so that" i prethodno spomenutog damit. Umjesto da označava namjeru, ukazuje na rezultat radnje, bio on namjeran ili ne.

Der Flug hatte Verspätung, sodass wir den letzten Zug nach Hause verpasst haben. Let je kasnio, tako da smo propustili zadnji vlak kući.

sofern — pod uvjetom da, samo ako

Upotreba: Detaljno navodi uvjete za događaj. Smatra se nešto formalnijim od falls.

Ich kann einen Kuchen backen, sofern du die Zutaten kaufst. Mogu ispeći tortu, pod uvjetom da kupiš sastojke.

solange — dokle god, sve dok

Upotreba: Srodno engleskom "so long". Detaljno opisuje (obično trajni) uvjet u kojem bi se scenarij dogodio.

Solange Sie Ihren Hund haben, sind Sie in Sicherheit. Dokle god imate svog psa, bit ćete na sigurnom.

sonst — inače

Upotreba: Predstavlja scenarij koji bi se dogodio kao rezultat nepoštivanja uvjeta ili radnje. Često se koristi za iznošenje upozorenja ili mjera opreza.

Ich muss los, sonst komme ich zu spät zur Arbeit. Moram ići, inače ću zakasniti na posao.

soweit — koliko, u mjeri u kojoj

Upotreba: Opisuje stupanj (apstraktni ili konkretni) do kojeg radnja ili scenarij doseže.

Soweit ich weiß, funktioniert der Computer. Koliko ja znam, kompjutor radi.

statt — umjesto

Upotreba: Skraćena, neformalnija verzija od anstatt, s istom funkcijom: predstavlja radnju, događaj ili objekt koji je suprotan, ili alternativa, prethodno spomenutoj radnji, događaju ili objektu.

Warum drehst du die Heizung auf, statt einen Pulli anzuziehen? Zašto ukopčavaš grijanje umjesto da obučeš pulover?

um…zu — kako bi, da

Upotreba: Predstavlja razlog ili svrhu za radnju ili scenarij. Kada se koristi um…zu, koristi se infinitiv glagola.

Er geht in die Bibliothek, um zu lernen. On ide u knjižnicu kako bi učio.

während — dok, za vrijeme

Upotreba: Opisuje događaje koji se odvijaju istovremeno.

Sie arbeitet am Computer, während er die Wohnung putzt. Ona radi na kompjutoru dok on čisti stan.

weil — jer

Upotreba: Predstavlja uzročno-posljedični odnos između klauza. Za razliku od denn, weil se može koristiti na početku rečenice.

Sie ist wütend, weil sie ihre Brieftasche verloren hat. Ona je ljuta jer je izgubila novčanik.

wann — kada

Upotreba: Opisuje određenu vremensku točku u kojoj se nešto događa, što će obično dovesti do druge radnje.

Sag mir, wann du zur Party kommst. Reci mi kada dolaziš na zabavu.

wenn — ako, kad god, kada

Upotreba: Predstavlja uvjetne scenarije, obično one koji se ponavljaju, za razliku od pojedinačnih scenarija ili događaja koji se događaju u određenom trenutku. Stoga, wenn nije nužno ograničen na vremenske situacije i ima širu funkciju od wann.

Wenn Sie Fahrrad fahren, tragen Sie immer Ihren Helm. Kad god vozite bicikl, uvijek nosite kacigu.

wie — kako

Upotreba: Predstavlja klauzu koja pita ili daje dodatne informacije o spomenutoj radnji.

Können Sie mir sagen, wie ich zum Bahnhof komme? Možete li mi reći kako da dođem do željezničke stanice?

wo — gdje

Upotreba: Predstavlja klauzu koja pita ili daje informacije o određenoj lokaciji.

Wissen Sie, wo das Klassenzimmer ist? Znate li gdje je učionica?

Bilo da se ponašaju kao gramatički drugari ili nasilnici, važno je poznavati obje kategorije njemačkih veznika. Oni mogu ozbiljno nadograditi vaše kratke, osnovne rečenice u elegantnije i impresivnije oblike.