8 Koraka za Učenje Konverzacijskog Japanskog

Napravio sam – još jednu – društvenu pogrešku. Upotrijebio sam frazu koja je zvučala previše formalno i stvorila je dojam da postavljam distancu između sebe i prijatelja.

Učenici japanskog mogu nesvjesno napraviti istu društvenu grešku, ali to nije razlog da izbjegavaju razgovor. Slijedeći sedam koraka ispod, možete se jednostavno uključiti u razgovor i poštedjeti se neugodnosti znajući kako da govorite, slušate i odgovarate kao ljudsko biće.

1. Izostavite Zamjenice ili Subjekte Ako je Jasno na Koga ili Šta Se Odnosite

Engleski jezik voli zamjenice. Rečenice su pune "I", "me", "you", "their" i sličnih oblika oslovljavanja.

Japanski je suprotan: često se zamjenice potpuno izostavljaju ako se subjekt može pretpostaviti. Drugim riječima, ako je subjekt očito vi ili osoba s kojom razgovarate, prirodnije zvuči ako izostavite zamjenice poput "ja" ili "ti".

眠い！ (ねむい！) Spava mi se! (Doslovno: Pospano!)

お腹が空いたよ！お昼にしようね。 （おなかが すいたよ！おひるに しようね。） Baš sam gladan/gladna! Hajdemo na ručak. (Doslovno: Trbuh je prazan! Učinimo ručak, dobro?)

お店に行くの？コーヒー買って来てくれない？ （おみせに いくの？こーひー かってきてくれない？） Ideš u prodavnicu? Možeš li mi kupiti kafu? (Doslovno: U prodavnicu ideš? Možeš li molim te kupiti kafu za mene?)

Primijetite kako u gornjem primjeru nema zamjenica poput 私 (わたし ili "ja"). Kada uopće nema subjekta, govornik obično govori o sebi ili grupi u koju je uključen.

Također, kada osoba daje jednostavnu izjavu na japanskom bez uzlazne intonacije pitanja na kraju, možete automatski pretpostaviti da vjerovatno govori o sebi.

2. Koristite Subjekte Ako Govorite o Njima Prvi Put ili Ako su Nejasan

Iako biste trebali izbjegavati prekomjernu upotrebu zamjenica ili subjekata kako biste zvučali prirodnije, bit će trenutaka kada ćete se možda osjećati zbunjeno o kome ili o čemu neko govori.

Ovo se zapravo često događa u razgovoru, stoga slobodno pitajte za pojašnjenje:

A: 朝ご飯を食べましたか？ （あさごはんをたべましたか？) A: Jeste li (vi) doručkovali? B: 私ですか？ （わたしですか？) B: Ja? A: ええ。 A: Da.

A: 厳し過ぎるよ。 （きびしすぎるよ。) A: (On/Ona) je previše strog/stroga. B: 先生のこと？ （せんせいのこと？) B: Misliš (našeg) učitelja? A: ううん、校長。 （ううん、こうちょう。) A: Ne, ravnatelja.

Ako izostavite subjekt dok zapravo govorite o nekom drugom, može zvučati kao da govorite o sebi. Možda želite reći "ti si gladan/gladna", ali zapravo kažete "ja sam gladan/gladna".

Kada dajete jednostavnu izjavu, a ne pitanje, trebali biste upotrijebiti subjekt kako biste razjasnili svaku zabunu.

は i が

Drugi način da znate o čemu se govori u razgovoru je praćenje は i が. Partikula は ili が na japanskom označava temu razgovora. Sve što se nakon toga kaže odnosi se na nju sve dok neko ne spomene drugu temu pomoću markera は ili が.

Na primjer, ako imate zdjelu s raznim voćem i želite istaknuti koja je od njih jabuka, možete uzeti voće i reći:

これは林檎です。 (これはりんごです。） Ovo je jabuka.

Razgovor će zatim slijediti s rečenicama poput:

あ、(林檎は)赤過ぎる！ （あ、（りんごは）あかすぎる！） Ah, (jabuka je) tako crvena!

Kao što vidite, nema potrebe spominjati subjekt (jabuku) jer je već jasno tema razgovora. Ako se subjekt promijeni, morat ćete ponovo upotrijebiti は ili が.

そして、これは桃です。 （そして、これはももです。） Isto tako, ova je breskva.

3. Koristite Glagole "Davanja"

Srećom za nas govornike engleskog, koji patimo od nerazumnog inzistiranja da ljudi zapravo spomenu stvari i ljude o kojima govore, postoje gramatički markeri koji se mogu koristiti da se naznači subjekt bez direktnog izgovaranja. To su "glagoli davanja" — glagoli koje možete dodati na kraj rečenice da naznačite da se nešto daje.

あげる

Ovo znači "dati", ali može biti od pomoći pri određivanju subjekta i smjera govora. あげる označava davanje nečeg od govornika nekom drugom.

Ako nekome date poklon, ovaj oblik biste koristili. Drugim riječima, kada dodate あげる na glagol, to znači da to radite vi — govornik. Služi da se rečenici doda nevidljivi subjekt. U suštini, govorite "ja".

お金をあげる。 （おかねをあげる。） Dat ću (nekome) novac.

プレゼントをあげました。 （ぷれせんとをあげました。） Dao/sam (nekome) poklon.

Kada dodate あげる na kraj glagola, to znači ne dati nešto nekome, već učiniti nešto za nekoga. Zapamtite da će se glagol kojem ga dodajete konjugirati u て obliku.

電話してあげる。 （でんわしてあげる。） Nazvat ću te.

次のビールを奢ってあげる。 （つぎのびーるをおごってあげる。） Platiću ti sljedeće pivo.

くれる

Ovo je drugi često korišteni glagol "davanja" koji označava suprotan smjer od あげる. Kada koristite くれる, to znači da neko daje nešto vama, govorniku.

Na primjer:

おもちゃをくれた。 (Neko) mi je dao/la igračku.

Slično kao あげる, možete dodati くれる na -て oblik glagola, i to znači da neko radi nešto za vas:

助けてくれてありがとう。 （たすけてくれてありがとう。） Hvala ti što si mi pomogao/pomogla.

Ovo čini drugu osobu subjektom rečenice. Vi ste primalac radnje. Govornici japanskog koriste ova dva glagola, あげる i くれる, na kraju rečenica da naznače ko šta radi za koga.

明日、東京スカイツリーに連れて行ってくれる。 （あした、とうきょうすかいつりーにつれていってくれる。） Sutra me (on/ona/ti/oni) vodi u Tokyo Sky Tree.

貰う (もらう)

Kao i くれる, ovo je nešto što se daje prema govorniku. Ima nijansu da se nešto učini za vas.

（私は）彼女にプレゼントをもらいました。 （（わたしは）かのじょにぷれぜんとをもらいました。） (Ja) sam primio/la poklon od nje. (Doslovno: Ja od nje poklon primio/la.)

Kao što vidite iz doslovnog prijevoda, struktura rečenice koja koristi もらう može na površini izgledati pomalo komplikovano. Međutim, i dalje slijedi strukturu "subjekt + objekat + glagol": 彼女 (かのじょ ili "ona") je subjekt, プレゼント (ぷれぜんと ili "poklon") je objekat i もらいました (もらいました ili prošli oblik od もらう) je glagol.

Dakle, ako se podrazumijeva da ste vi primalac, također možete izostaviti 私は (わたしは) i prevesti rečenicu kao "Ona mi je dala poklon."

Također kao i drugi glagoli davanja, もらう ima -て oblik. Kada kažete – てもらう, to znači da ćete nekoga natjerati da uradi nešto za vas.

お姉さんに来てもらう。 （おねーさんにきてもらう。） (Ja ću) pozvati svoju (stariju) sestru da dođe.

頂く (いただく)

いただく je u suštini pristojnija verzija od くれる i もらう. Ovo se često koristi u 敬語 (けいご), super-pristojnom registru japanskog koji se koristi za usluge korisnicima ili druge formalne situacije.

ご住所をいただけますか？ （ごじゅうしょをいただけますか？） Mogu li molim vas dobiti vašu adresu?

やる

Ovo se koristi za označavanje davanja od strane govornika kao i あげる, ali je davanje daleko naniže. Koristi se za djecu, osobe nižeg društvenog položaja i životinje.

（私は）猫に餌をやります。 （（わたしは）ねこにえさをやります。） Mačka je dobila hranu (od mene).

Još jednom, na japanskom je najbolje štedljivo koristiti subjekte. Pokušajte koristiti subjekte samo kada je apsolutno neophodno. Koristite intonaciju glasa, glagole davanja i druge alate da sugerirate o kome govorite, a da ih zapravo ne spominjete direktno.

Ako želite naučiti više o korisnim japanskim glagolima, svidjet će vam se ovaj post!

4. Opremite se za Predstavljanje

Slobodno razmislite o prvim stvarima koje kažete kada upoznate nekog novog. Sada to prevedite na japanski i imate potpuni početak razgovora.

Pružate im malo informacija o sebi i, budući da ste sada upoznati sa strukturom ovih uvodnih fraza, bit ćete spremni čuti i razumjeti šta vaš sagovornik ima za reći! Evo malog kompleta za predstavljanje:

初めまして！ (はじめまして！) Doslovno, "susrećemo se po prvi put", ali u osnovi pozdrav prvi put u smislu "Drago mi je!"

私は______です (わたしは ____ です ) "Ja sam.../Moje ime je..." može vam dobro doći ako se još niste upoznali s imenima.

今、______に住んでいます (いま、_____ にすんでいます) "Živim u.../Trenutno živim u..."

趣味は、ギターと海外旅行です (しゅみは、ぎたーと かいがいりょこう です) "Moji hobiji su sviranje gitare i putovanja u inostranstvo."

私は大学生です ／ エンジニアです (わたしは だいがくせいです／えんじにあです) "Ja sam student/studentica/inženjer/inženjerka." Možda biste htjeli unaprijed potražiti kako se kaže vaš posao na japanskom, samo da imate još nešto za razgovor.

よろしくお願いします！ (よろしくおねがいします！) "Hvala vam!"/"Veoma mi je drago!" Doslovno, "molim vas, dobro se odnosite prema meni" je jedna od najvažnijih standardnih fraza za pozdrav na japanskom.

Ova posljednja je odličan završetak vašeg predstavljanja. U osnovi znači da ste se prepustili jedni drugima u svojim nastojanjima da naučite jezik. To je fraza koja se može koristiti na početku bilo kakvog obostrano korisnog odnosa.

Ako vaš sagovornik ovo kaže prvi, možete mu to jednostavno uzvratiti na isti način. Odlično objašnjenje ove i drugih konverzacijskih fraza nalazi se u ovom postu.

Ove fraze se mogu reći sve odjednom, ali kako ne biste zvučali robotski, možete ih samo razdvojiti tijekom pitanja i odgovora, a da ipak budete spremni da ih izgovorite samopouzdano. Kulturološki savet: možda ćete naći da mnogi ljudi daju svoje godine odmah na početku jer je to prilično uobičajeno u Japanu, ali ne osjećajte se da morate uzvratiti ako to ne želite!

5. Prekidajte Sve

Drugi način da zvučite prirodnije u razgovoru je da zaboravite šta su vas učili o tome koliko prekidanje nekoga može biti nepristojno.

Ubacivanje "Aha" ili uzdisanje "Nemoguće!" osigurava da izgledate pažljivi i zainteresovani za ono što neko ima za reći — čak i ako prepričava onu epizodu Sailor Moon. Riječ po riječ. Opet.

Tipičan razgovor bi mogao izgledati ovako:

A: イタリアンレストランで食事をしてから。 (いたりあんれすとらんでしょくじをしてから。) A: Večerali smo u talijanskom restoranu. B: うん。 B: Aha. A: 映画を見たの。いい人だから。 （えいがをみたの。いいひとだから。) A: Onda smo gledali film. On je fin momak. B: うん。 B: Aha. A: 日曜日にコーヒーでも飲みに行かないって誘ったの。 （にちようびに こーひーでも のみにいかないって さそったの。) A: Pa sam ga pozvao/la na kafu u nedjelju. B: いいね。 B: Zvuči super.

Shvatili ste poentu.

"Umijeće prekidanja" se zove 相槌 (あいづち – davanje odgovora). Kada ne koristite aizuchi tijekom razgovora, druga strana će misliti da niste zainteresovani za ono što imaju za reći.

Ako vam se stalno postavlja pitanje "Slušaš li me?" u razgovoru (unatoč vašem pristojnom kimanju i kontaktu očima), svakako pokušajte s aizuchijem. Savladavanje aizuchija će vam garantirati glatkiji, tečniji razgovor!

Evo još nekoliko brzih interjekcija sličnih aizuchiju koje možete koristiti.

いいね

Na Facebooku, いいね se koristi za reći "sviđa mi se!". Ovisno o vašem tonu, izgovoru i situaciji, いいね može imati više konotacija.

Ako to kažete s entuzijazmom i veseljem, いいね zvuči kao "To je super!". Ako biste umjesto toga uzdahnuli いいね, značenje bi zvučalo više kao "Mora da je super..."

A: 彼が「また、電話してもいい？」って言ったの。 （かれが「また、でんわしてもいい？」っていったの。) A: Rekao je: "Mogu li te ponovo nazvati?" B: いいね！ B: To je super!

A: さとみちゃんは私の携帯を借りておきながら、家に忘れて来ちゃったのよ！おまけに… （さとみちゃんは わたしのけいたいをかりておきながら、いえにわすれてきちゃったのよ！おまけに...) A: Satomi je posudio/la moj mobilni, a onda ga ostavio/la kod kuće! Povrh toga... B: いいねぇ… B: To je lijepo... (sarkastično)

A: 彼女、また海外に行ってるの？この間ヨーロッパへ行ったばかりじゃない。（かのじょ、またかいがいに いってるの？このあいだ よーろっぱへ いったばかりじゃない。) A: Ona opet putuje u inostranstvo? Tek se vratila iz Europe, zar ne? B: うん。いいねぇ… B: Da. Mora da je lijepo (biti ona).

でしょう i だよね

でしょう i だよね su načini da pokažete slaganje. Ovo zvuči kao "Znam, zar ne?" ili "Je li tako?". Muževniji oblik od でしょう je だろう.

A: 映画は本当に感動的だった。 （えいがは ほんとうに かんどうてきだった。) A: Taj film je bio zaista dirljiv. B: でしょう！私もそう思う。 （でしょう！わたしも そうおもう。) B: Zar nije? I ja tako mislim!

A: これはなかなかいい曲だよね。 （これは なかなか いいきょくだよね。) A: Ovo je prilično dobra pjesma, zar ne? B: だよね！ B: Ma jeste!

あのね

あのね je način da započnete rečenicu. Slično je engleskoj frazi "Znaš". Ovisno o vašem tonu, あのね može poslužiti kao mali podsjetnik ili naknadna pomisao: "Znaš, sad kad razmislim, on je bio pomalo nepristojan." Ili ako se ljutite: "Znaš — ti si previše nezahvalan/nezahvalna!"

あのね、ゆうきさんって かわいくない？ Znaš, ne misliš li da je Yuuki sladak?

あのねぇ、結構大変だよ。 （あのねぇ、けっこう たいへんだよ。） Kažem ti, nije tako lako.

あのね、このケーキ試してみて。 （あのね、このけーき ためしてみて。） Hej, probaj ovaj kolač.

あのね…金のアイフォンを買いたかったんだけどね．．． （あのね…きんのあいふぉんをかいたかったんだけどね．．．） Znaš... Htio/htjela sam kupiti onaj zlatni iPhone...

気の毒 （きのどく）

気の毒 (きのどく) znači "to je šteta".

Baš kao i u engleskom, ova fraza može imati različite konotacije ovisno o tonu koji koristite. "Kakva šteta", "To je previše loše" i "Kakva sramota" mogu svi zvučati empatično s iskrenim tonom na engleskom, ali se također mogu koristiti sarkastično ili s malo suosjećanja — baš kao i 気の毒 na japanskom.

気の毒ですね。 （きのどくですね。） To je šteta.

それは本当に気の毒ですよ。 （それはほんとうに きのどくですよ。） Zaista mi je žao što to čujem.

Također možete koristiti 気の毒 u neformalnom kontekstu kao način da kažete "Previše loše" ili "Teška sreća".

A: 携帯がトイレに落ちた！ （けいたいが といれに おちた！) A: Moj telefon je pao u zahod! B: はっ！お気の毒にね！ （はっ！おきのどくにね！) B: Ha! Dobro ti se dogodilo!

信じられない （しんじられない）

信じられない (しんじられない ili "Nevjerovatno!") je način da izrazite da je nešto izvan vjerovanja ili razumijevanja. Možete ga koristiti da izrazite svoje čuđenje poput uzvika "O moj bože!" ili čak da kažete da je nešto previše nevjerovatno da bi bilo istinito.

そんなの信じられない！ （そんなの しんじられない！） Nema šanse / Ma daj!

しん君から今聞いたこと、信じられないんだけど！ （しんくんから いま きいたこと、しんじられないんだけど！） Nećeš vjerovati šta mi je Shin upravo rekao!

信じられないよ！君は私にダイエットしろって言ったのに、それが今じゃ自分はガンガン食べるってわけか！ （しんじられないよ！きみはわたしに だいえっとしろっていったのに、それがいまじゃ じぶんは がんがん たべるってわけか！） Ne mogu vjerovati! Rekao/la si mi da dijetiram, a sad ti jedeš bez stanke?

Koristite ove interjekcije i vaš će govor automatski zvučati glatkije i prirodnije u razgovoru.

6. Neka Ostane Opušteno s Konverzacijskim Obrascima Rečenica

Do sada smo pokrili šta ne treba raditi u razgovoru (preterano koristiti zamjenice i biti pasivni slušalac). Sada je vrijeme da prestanete govoriti kao hodajući udžbenik i koristite prave japanske rečenice i izraze.

Koristite "Unazad" Rečenicu

Mnogi japanski udžbenici će svoje čitatelje upoznati s osnovnim obrascima rečenica "subjekt + objekat + glagol" za konstrukciju rečenica poput 私はコーヒーを飲みました。 （わたしはこーひーをのみました。 – "Popio/sam kafu").

Ova vrsta strukture je vrlo korisna i još uvijek postoji u konverzacijskom japanskom, ali se manje koristi izvan formalnih konteksta. Mnoge konverzacijske rečenice će izgledati "unazad" u poređenju sa strukturom "subjekt + objekat + glagol", tako da umjesto これは何ですか？ （これはなんですか？ – "(doslovno) Ovo je šta?"), vjerovatno ćete čuti prijatelja kako kaže 何これ？ （なにこれ？ – "Šta je ovo?")

Postoje dvije vrlo prikladne situacije u kojima se koristi ovaj konkretni obrazac rečenice:

1. Da se pojasni rečenica ili doda nešto kao naknadna pomisao (što je vrlo korisno kada se subjekti i zamjenice izostavljaju):

行ったこと [が] ありますか？パリに。 （いったこと [が] ありますか？ぱりに。) Jeste li ikada bili? U Parizu.

2. Da se spoje dvije rečenice:

それは何？ （それはなに？ – "To je šta?") postaje 何それ？ （なにそれ？ – "Šta je to?").

Zamijenite Riječi Onomatopejama

Ako išta izvucite iz ovog posta, neka to budu onomatopeje! Japanske onomatopeje su tajno oružje učenika jezika da zvuče kao izvorni govornik u razgovoru.

Onomatopeje su riječi koje se koriste za predstavljanje zvukova (onomatopeja za cvrkutanje ptice je *ćiju ćiju*). Ne samo da se onomatopeje koriste za zamjenu pridjeva i naglašavanje glagola u svakodnevnom razgovoru, već ih je i super lako zapamtiti.

Čak i ako ih ne koristite, trebali biste znati neke uobičajene onomatopeje poput ぺこぺこ (zvuk krčanja u stomaku), わくわく (zvuk uzbuđenja) i ニコニコ (にこにこ ili zamišljeni zvuk širokog osmijeha).

Prijatelj ili član porodice će vjerovatno s vremena na vrijeme reći お腹がぺこぺこ (おなかがぺこぺこ ili "Stomak mi krči") umjesto お腹が空いた ( おなかがすいた ili "Gladan/sam").

Izostavite Zvukove

U svakom jeziku, u razgovoru imamo tendenciju da brbljamo ili skraćujemo zvukove. Na japanskom, zvuk "r" (ら、り、る、れ、ろ）često se reducira na zvuk ん. Vjerovatno ste to već čuli u dramama, filmovima i čak podcastovima.

Primjer ovoga je kada se 分からない (わか ら ない ili "Ne znam") mijenja u 分かんない (わか ん ない):

何のことだかさっぱりわかんないよ。 （なんのことだか さっぱりわかんないよ。） Nemam pojma o čemu govoriš.

Drugi uobičajeni primjer je して る (raditi), koji se pretvara u して ん:

何してんの？ （なにしてんの？） Šta radiš?

まだ勉強してんの？ （まだ べんきょうしてんの？） Još uvijek učiš?

Zamislite ovo kao skraćivanje riječi "going to" i "want to" u "gonna" i "wanna". Najbolje je ne koristiti ovaj govorni obrazac u formalnom kontekstu, ali je korisno znati — posebno ako trebate potražiti riječ ili frazu u rječniku.

7. Govorite Kao Djevojka ili Momak

Dok učite konverzacijski japanski, primijetit ćete da muškarci i žene imaju tendenciju korištenja različitih govornih obrazaca.

Ovisno o tome gdje se nalazite, ženski govornici će često koristiti pristojan oblik riječi (čak i u opuštenim situacijama) dok muški govornici češće koriste obične oblike riječi. Čestičice za završetak rečenice također se različito koriste između spolova.

Ne morate biti određenog spola da biste koristili ženske ili muške načine govora. Međutim, važno je biti svjestan blagih razlika jer će vam to pomoći da bolje razumijete svoje prijatelje i prepoznate bilo kakve nijanse u vlastitom govoru.

でしょう naspram だろう

U ovom slučaju, でしょう i だろう se oba koriste kada nešto pretpostavljate.

Ako želite reći "Hirova soba je vjerovatno neuredna":

ひろくんの部屋は汚いでしょう 。（ひろくんのへやは きたないでしょう。） (ženski) ひろくんの部屋は汚いだろう。 （ひろくんのへやは きたないだろう。） (muški)

Ako je "Čuo/la sam da je Yuki bolesna, tako da vjerovatno neće doći večeras":

ゆきちゃんは風邪引いたそうで、今夜来ないでしょう。 （ゆきちゃんは かぜ ひいたそうで、こんや こないでしょう。） (ženski) ゆきちゃんは体調悪いそうで、今夜来ないだろう 。（ゆきちゃんは たいちょう わるいそうで、こんや こないだろう。） (muški)

Kao što ste vidjeli ranije, također možete koristiti でしょう i だろう da pokažete slaganje:

A: このケーキは美味しいよ！ （このけーきはおいしいよ！) A: Ovaj kolač je ukusan! (ženski) B: でしょう？ B: Zar nije?

A: 美味い、このケーキ！ （うまい、このけーき！) A: Ovaj kolač je ukusan! (muški) B: だろう？ B: Znam, zar ne?

Budući da でしょう zvuči formalnije, smatra se ženskijim ako se koristi u opuštenom razgovoru. U formalnim situacijama, međutim, neutralan je po spolu i može zamijeniti でしょうか:

この色はいかがでしょうか？ （このいろは いかがでしょうか？） Kako vam se čini ova boja?

三時でどうでしょうか？ （さんじで どうでしょうか？） Kako vam zvuči u tri sata?

ね naspram な

Čestičice ね i njena muška verzija な služe mnogim svrhama. Njihova glavna upotreba je traženje slaganja od slušatelja (kao u "Je li tako?" ili "Zar ne?"), da izjava ili zahtjev zvuče mekše ili da se privuče nečija pažnja (kao "Hej!").

Čestičicu ね mogu koristiti oba spola. Ima nježan prizvuk, tako da će vaš govor zvučati mekše. Zapravo, ponekad zvuči ženskije. Među prijateljima, momci mogu koristiti な i だろう umjesto ね.

Ako tražite uslugu ili postavljate zahtjev, slobodno koristite ね:

ここで待っててね。 （ここで まっててね。） Molim te, čekaj ovdje.

トムくんによろしくね。 （とむくんに よろしくね。） Pozdravi Toma od mene.

Ako želite reći "Danas je vruće, zar ne", možete reći:

今日は暑いね。 （きょうはあついね。） (ženski/muški) 今日、暑いな。 （きょう、あついな。） (muški) 今日、暑いだろう。 （きょう、あついだろう。） (muški)

Ako želite izraziti slaganje ili reći "Tako je!", ovi izrazi će najbolje poslužiti:

そうだね！ (ženski/muški) そうだな！ (muški)

Zabluda o " の "

Čestičica の služi mnogim svrhama. Osim što je posesivna čestičica, の se može staviti na kraj rečenice da se stvori pitanje ili da se da objašnjenje.

Uobičajena je zabluda da kada se の stavi na kraj rečenice, to zvuči ženskije. Ponekad može, ali muškarci često koriste ovu strukturu rečenice! Čestičica の je rodno neutralna kada postavljate pitanje i očekujete objašnjenje.

Na primjer:

A: 買うの？それ。 （かうの？それ。） A: Kupuješ to? B: かわいいでしょう？ B: Slatko je, zar ne? (Kupujem ga jer je slatko.)

A: 食べるの？ （たべるの？） A: Ješ? B: 朝ご飯を食べなかったの。 （あさごはんを たべなかったの。) B: Nisam doručkovao/doručkovala. (Jedem jer nisam doručkovao/la.)

Čestičica の postaje ženskija kada se koristi za postavljanje/odgovaranje na pitanja koja ne zahtijevaju objašnjenje, ili kada se daje izjava:

このかばんは高かったの。 （このかばんは たっかたの。) (ženski) Ova tašnica je bila skupa.

Također može biti ženskija kada kombinujete の s drugim čestičicama za kraj rečenice:

彼は悔しいのね？ （かれは くやしいのね。） (ženski) On je prilično dosadan, zar ne?

そうなのよ！ (ženski) Tako je!

8. Naučite Prihvatiti Sleng

Lično, sklona sam izbjegavati termin "sleng". Čujem "sleng" i pomislim na "ulične izraze" ili "jezik-koji-bih-trebao/trebala-koristiti-samo-sa-vrlo-bliskim-prijateljima".

Nažalost, izbjegavanje ovog dijela govora može biti štetno ako pokušavate steći "vrlo bliske prijatelje". To je zato što korištenje formalnog registra može stvoriti osjećaj distance od bliskih kolega, prijatelja i čak domaćina. Ako netko pokušava voditi intiman ili prijateljski razgovor s vama, odgovaranje na formalan način može zvučati bezlično.

Sljedeća dva dijaloga možete koristiti kao primjer:

A: Hej, šta ima? B: Vrlo sam dobro, hvala. A vi?

naspram

A: Hej, šta ima? B: Ništa posebno. Ti?

Isto je i sa emailovima ili tekstualnim porukama. Kakvu poruku biste očekivali od prijatelja:

Da li biste željeli ručati sa mnom u podne?

naspram

Hoćemo li kasnije nešto pojesti?

Koji razgovor zvuči prijateljskije i intimnije? Drugim riječima, koji razgovor čini govornika tečnijim?

Naravno, što više čujemo ove konverzacijske trikove i kolokvijalizme, to će nam biti lakše zapravo koristiti ih u vlastitom govoru. Izvorni sadržaj je ključan, posebno japanski filmovi s titlovima i raznovrsne emisije, jer tekst olakšava uočavanje ovih govornih obrazaca.

Interaktivni titlovi na isječcima japanskih medija Lingflixa također podržavaju ovu vrstu kontekstualnog učenja. Lingflix uzima autentične video zapise — poput muzičkih spotova, trejlera za filmove, vijesti i inspirativnih govora — i pretvara ih u personalizovane lekcije za učenje jezika. Lingflix možete besplatno isprobati 2 sedmice. Posjetite web stranicu ili preuzmite iOS aplikaciju ili Android aplikaciju. P.S. Kliknite ovdje da iskoristite našu trenutnu rasprodaju! (Ističe na kraju ovog mjeseca.)

Zapamtite: vaši prijatelji, porodica i onaj prodavač niz ulicu svi će vam oprostiti ako napravite nekoliko grešaka tijekom razgovora. Najvažnije je da pričate, nastavite pričati i pričate još više!

習うより慣れろだよ。 (ならうより なれろ だよ。) Vježba je najbolji učitelj!