Uvod u japansku rečeničnu strukturu

Dakle, naučili ste nešto japanskog vokabulara.

Sada, kako da to sastavite u koherentne rečenice?

Morat ćete naučiti o japanskom poretku riječi, pravilnoj upotrebi čestica i sveprisutnom です ("desu").

Ovaj kratki uvod pomoći će vam da shvatite kako započeti s japanskom rečeničnom strukturom.

Japanska struktura Subjekat-Objekat-Glagol (SOV)

Japanske rečenice slijede SOV format.

SOV znači "subjekat-objekat-glagol." To znači da subjekat dolazi prvi, zatim objekat ili objekti, a rečenica završava glagolom. Vidjet ćete mnogo primjera za ovo u članku.

Pogledajmo primjer:

ジンボはリンゴを食べる。 じんぼはりんごをたべる。 Jimbo — jabuka — jede (Jimbo jede jabuku.)

"Jimbo" je subjekat, "jede" je glagol, a "jabuka" je objekat. Ova rečenica slijedi SOV formulu.

Japanska kopula, です

Ako ste ikada čuli nekoga da govori japanski, bilo u stvarnom životu ili na TV-u, gotovo sigurno ste naišli na japansku riječ です.

です je jedan od najosnovnijih izraza u japanskom jeziku, što doslovno znači "biti" ili "je". Mnogi ga smatraju samo oznakom formalnosti, ali on ima razne funkcije.

です je kopula, što znači da povezuje subjekat rečenice s predikatom, čime se stvara potpuna rečenica. Najosnovnija japanska rečenična struktura je "A は B です" (A je B).

Moje ime je Amanda. 私はアマンダ です 。 わたしはあまんだ です 。

On je Amerikanac. 彼はアメリカ人 です 。 かれはあめりかじん です 。

です također služi za označavanje kraja rečenice, zauzimajući mjesto glagola. Također, です nikada ne dolazi na kraju rečenica koje imaju glagole koji završavaju na ます.

Tom voli čaj. トムさんはお茶が好き です 。 とむさんはおちゃがすき です 。

Tom pije čaj. トムさんはお茶を飲み ますです 。(Neispravno) トムさんはお茶を飲み ます 。(Ispravno) とむさんはおちゃをのみ ます

Prošlo vrijeme s でした

Kada se opisuje nešto što se dogodilo u prošlosti, です se pretvara u でした.

Ispit je bio lak. 試験は簡単 でした 。 しけんはかんたん でした。

Jučer je bio moj rođendan. 昨日は私の誕生日 でした 。 きのうはわたしのたんじょうび でした。

Stepeni formalnosti kod です

Kao i mnoge riječi u japanskom, です dolazi u različitim stepenima formalnosti: だ, です, である i でございます:

• です je osnovni pristojan oblik i bit će najkorisniji u svakodnevnom razgovoru.
• だ se koristi u neformalnom govoru među prijateljima ili porodicom.
• である se koristi u formalnom pisanom japanskom, kao što su novine.
• でございます je najformalniji oblik, koji se koristi kada govorite svom pretpostavljenom ili nekoj važnoj osobi.

Ako ste u nedoumici koju formu koristiti, jednostavno se držite です. Osoba s kojom razgovarate znat će da pokušavate biti pristojni!

Položaj glagola u japanskom

Kao što sam upravo rekao, japanski glagoli imaju samo dva vremena: prošlo i neprošlo.

Kao i u engleskom, prošlo vrijeme se formira promjenom nastavka glagola.

Otrčao/la sam do prodavnice. 私は店に走り ました 。 わたしはみせにはしり ました 。

Mayu je učila sinoć. 昨日の夜、まゆさんは勉強 した 。 きのうのよる、まゆさんはべんきょう した 。

Alice je napravila kolačiće. アリスはクッキーを作 った 。 ありすはくっきーをつく った 。

Za razliku od engleskog, japanski glagoli su vrlo pravilni.

Kategorije japanskih glagola

Mnogi se mogu podijeliti u dvije kategorije: う glagoli i る glagoli. Važno je znati razliku između njih, jer se one drugačije konjugiraju.

Svaki glagol također dolazi u rječničkom obliku i pristojnom obliku – rječnički oblik se koristi za neformalan govor, ili ako ga pokušavate potražiti u, pa, rječniku.

う glagoli su glagoli koji završavaju na glas う, ある, うる ili おる u svom rječničkom obliku. Postaju pristojni kada ispustite う i zamijenite ga s います.

• 話す/話します (はなす/はなします, pričati)
• 行く/行きます (いく/いきます, ići)
• 飲む/飲みます (のむ/のみます, piti)
• 作る/作ります (つくる/つくります, praviti)

Glagoli koji završavaju na glas いる i える su gotovo uvijek る glagoli. る glagoli postaju pristojni ispuštanjem る i zamjenom s ます。

• 食べる/食べます (たべる/たべます, jesti)
• 見る/見ます (みる/みます, vidjeti)
• 起きる/起きます (おきる/おきます, ustati)

Postoje samo dva značajno nepravilna glagola, する (raditi) i くる (doći). Njihovi pristojni oblici su します i きます, respektivno.

Negacije japanskih glagola

Negativni oblici se također prave promjenom nastavka glagola, koji varira zavisno od tipa glagola. Na primjer:

• Kod う glagola, zamijenite glas う s あない.
• Kod る glagola, ispustite る i zamijenite ga s ない. する postaje しない, a くる postaje こない.

O negiranju japanskih glagola možete naučiti mnogo više ovdje.

Korištenje glagola za izražavanje nijansi

Iako postoje samo dva vremena, glagoli u japanskom se mijenjaju kako bi izrazili nijanse. Japanska rečenična struktura je tip koji se naziva aglutinativni.

Ovo je otmjen izraz koji koriste lingvisti, a što u laičkim terminima znači "Na kraj glagola dodajete hrpu stvari." Svaki glagol ima osnovni oblik koji završava na て ili で.

Ovim završecima osnovnog oblika možete dodavati da date više značenja. Ali ovo nije baš bitno za pravljenje jednostavnih japanskih rečenica, pa ćemo to za sada preskočiti.

Japanske postpozicije

Dok engleski ima prijedloge, japanski ima postpozicije.

Prijedlozi su riječi koje pokazuju odnose između dijelova rečenice, kao što su "do", "na", "u", "između", "od" itd.

Oni dolaze prije imenica u engleskom. Ali u japanskom, slijede imenice. へ znači "do", pa je sljedeća rečenica doslovno "Španija do otišao".

Otišao/la sam u Španiju. スペイン へ 行きました。 すぺいん へ いきました。

U sljedećem primjeru, 彼女 znači "nju", pa ono što govorite je "nju od" umjesto "od nje".

Jeste li čuli od nje? 彼女 から 聞きましたか？ かのじょ から ききましたか？

Japanske čestice

U istom stilu kao i postpozicije, japanski ima male gramatičke dijelove zvane čestice.

Japanske čestice dolaze neposredno iza imenice, pridjeva ili rečenice koju mijenjaju, i ključne su za razumijevanje značenja onoga što se prenosi.

Postoje deseci čestica u japanskom, ali mi ćemo pokriti devest uobičajenih: は, が, を, の, に, へ, で, も i と.

は (oznaka teme)

は označava temu rečenice i može se prevesti kao "sam", "je", "su" i "što se tiče". Imajte na umu da iako koristi znak za *ha*, zapravo se izgovara *wa*.

Ja sam student/studentica. 私 は 学生です。 わたし は がくせいです。

Olovka je crna. ペン は 黒いです。 ぺん は くろいです。

U ovim rečenicama, 私 (わたし, ja) i ペン (olovka) su označeni sa は, čime se sve informacije koje slijede odnose na 私 i ペン, respektivno.

が (oznaka subjekta)

が označava, kao i naglašava, subjekat rečenice, onaj koji izvodi radnju. Osim toga, može spajati rečenice kao "ali", i služi kao zadana čestica za upitne rečenice.

Ta ptica pjeva. あの鳥 が 鳴いています。 あのとり が ないています。

Ko će doći? 誰 が 来ますか？ だれ が きますか？

Yuta je studirao u inostranstvu u Kini (naglasak na Yuta) ゆうたさん が 中国に留学しました。 ゆうたさん が ちゅうごくにりゅうがくしました。

は i が su dvije čestice koje se lako mogu pomiješati, pa evo nekoliko savjeta kako ih razlikovati:

は je opći subjekat, dok je が specifičniji. は se također koristi kao oznaka kontrasta u rečenicama sa が, kako bi se pokazalo da postoji neka vrsta razlike između dva subjekta:

Moja mlađa sestra ne voli mačke, ali voli pse. 妹は猫 が 嫌いだけど、犬 は 好きです。 いもうとはねこ が きらいだけど、いぬ は すきです。

を (oznaka objekta)

を pokazuje direktni objekat rečenice, što znači da označava da glagol nešto radi ili se radnja vrši nad objektom. Slijedi imenice i imeničke fraze.

Ja jedem povrće. 私は野菜 を 食べます。 わたしはやさい を たべます。

Večeras će on pripremiti večeru. 今夜、彼は夕食 を 作ります。 こんや、かれはゆうしょく を つくります。

U prvoj rečenici, "povrće" je objekat, a "jesti" je radnja koja se vrši nad njim. Isto vrijedi za "večeru" i "praviti" u drugoj rečenici.

の (oznaka posjedovanja)

の služi kao posvojna čestica, označavajući da nešto pripada nečemu drugom. Također služi kao generička imenica, što znači "ovaj/ona".

To je učiteljeva torba. それは先生 の かばんです。 それはせんせい の かばんです。

Želim kupiti žuti. 黄色い の を買いたいです。 きいろい の をかいたいです。

に (oznaka vremena i kretanja)

に je čestica kretanja i vremena, koja pokazuje mjesto prema kojem se stvar kreće kada je popraćena glagolom kretanja.

Također označava odredišta i mjesta gdje nešto postoji kada je popraćena s いる/ある. Može se prevesti kao "do", "u/na" ili "za".

Yukako je došla u kino. ゆかこさんは映画館 に 来ました。 ゆかこさんはえいがかん に きました。

U parku je klupa. 公園 に ベンチがあります。 こうえんにべんちがあります。

へ (oznaka smjera i odredišta)

へ je usmjerena čestica slična に, ali se koristi isključivo za označavanje odredišta. へ naglašava smjer u kojem se nešto kreće. Također se čita kao *e* iako se piše *he*.

Otišao/la sam u restoran. 私はレストラン へ 行きました。 わたしはれすとらん へ いきました。

Kada se označava smjer, に i へ su često zamjenjivi, dok se へ nikada ne koristi kao "za/na".

で (oznaka mjesta i sredstva)

で može imati nekoliko značenja, zavisno od konteksta. Može odrediti mjesto radnje, pokazati sredstvo kojim se radnja izvodi ili povezati klauze u rečenici.

Shigeo je otišao u kupovinu u robnu kuću. しげおさんはデパート で 買い物しました。 しげおさんはでぱーと で かいものしました。

Došao/la sam u Kanadu avionom. 私は飛行機 で カナダに来ました。 ひこうき で かなだにきました。

Ta osoba je poznata i ljubazna. その人は有名 で 、優しいです。 そのひとはゆうめい で 、やさしいです。

も (oznaka sličnosti)

も, što se prevodi kao "također/takođe", koristi se za navođenje sličnosti između činjenica. Dolazi iza imenice, zamjenjujući čestice は i が.

I riža i hljeb su ukusni. パン も ごはん も おいしいです。 ぱん も ごはん も おいしいです。

Erikin hobi je planinarenje. Moj hobi je takođe planinarenje. エリカさんの趣味はハイキングです。私の趣味 も ハイキングです。 えりかさんのしゅみははいきんぐです。わたしのしゅみ も はいきんぐです。

Slično tome, reći 私もです (わたしもです, ja takođe) je dovoljno da pokažete da se slažete s onim što je neko rekao.

と (spojnica za imenice)

と se koristi za pravljenje potpunog spiska imenica. Odgovara "i".

Ta prodavnica prodaje sendviče i kafu. あの店はサンドイッチ と コーヒーを売っています。 あのみせはさんどいっち と こーひーをうっています。

Ona je otišla u kino s Bradom i Connorom. 彼女はブラッドさん と コナーさん と 映画を見に行きました。 かのじょはぶらっどさん と こなーさん と えいがをみにいきました。

Položaj pridjeva u japanskom

Kao i u engleskom, pridjevi dolaze prije imenica u japanskom. Plavi auto na engleskom je i dalje plavi auto na japanskom, ali umjesto toga, rekli biste 青い車 (あおいくるま).

Postoje dvije vrste japanskih pridjeva: い pridjevi i な pridjevi. Razlika je u njihovoj konjugaciji.

い pridjevi završavaju na znak い, kao što su 面白い (おもしろい, zanimljiv) i 難しい (むずかしい, težak). Izuzetak su riječi koje završavaju na えい, poput きれい (lijep), koje su な pridjevi.

い pridjevi

い pridjevi dolaze neposredno prije imenice koju mijenjaju.

Slatka mačka かわい い 猫 かわい い ねこ

Spori autobus 遅 い バス おそ い ばす

"Skupa košulja" 高 い シャツ たか い しゃつ

な pridjevi

な pridjevi, s nekoliko izuzetaka poput gore spomenutog završetka na えい, ne završavaju na い. Iako dolaze prije imenica baš kao i い pridjevi, znak な se stavlja između pridjeva i imenice.

Ljubazan učitelj 親切 な 先生 しんせつ な せんせい

Bezobrazno dijete 失礼 な 子供 しつれい な こども

Siguran grad 安全 な 町 あんぜん な まち

Mijenjanje japanskih pridjeva

Jedna stvar koja je malo nezgodna je da se い pridjevi mijenjaju kako bi izrazili negaciju ili prošlo vrijeme. Ovo se radi ispuštanjem konačnog い u riječi i dodavanjem modifikatora. Na primjer:

Riječ za hladno je 寒い (さむい) ali ako govorite o tome da je jučer bilo hladno, rekli biste 寒かった (さむかった). Ako nije hladno, rekli biste 寒くない (さむくない).

な pridjevi se mijenjaju potpuno kao imenice. Na primjer:

Riječ 静か (しずか) znači tiho. Da biste rekli da je nešto bilo tiho, rekli biste 静かだった (しずかだった), a da biste rekli da nije tiho, rekli biste 静かではない (しずかではない) ili 静かじゃない (しずかじゃない).

Kao i glagoli, ovi promjenjivi pridjevi su također aglutinirajući, što znači da im možete dodavati stvari.

Struktura japanskih pitanja

Konačno, pitanja se u japanskom formiraju mnogo lakše nego u engleskom. Da biste postavili pitanje da ili ne, jednostavno dodate か na kraju rečenice.

Je li on ljubazna osoba? 彼は優しい人です か ？ かれはやさしいひとです か ？

Za ono što bismo u engleskom nazvali "Wh- pitanjima", u većini slučajeva jednostavno zamijenite upitnu riječ:

Šta si jeo/jela? 何を食べましたか？ なにをたべましたか？

Jeo/jela sam hobotnicu. タコを食べました。 たこをたべました。

Gdje je on? 彼はどこにいますか？ かれはどこにいますか？

On je kod kuće. 彼は家にいます。 かれはいえにいます。

Prepoznati subjekti u japanskom

Do sada ste vjerojatno primijetili da subjekat često nestaje iz rečenice. Ovo je posebna čudnovatost japanskog jezika gdje se subjekat prepoznaje kad god je to moguće.

Ali postoje naznake koje vam govore o čemu ili kome govorite. To zapravo funkcioniše na isti način kao i zamjenice u engleskom. Na primjer:

Moj otac je učitelj. On predaje na univerzitetu. Vikendom, on roštilja i pije pivo. On voli fudbal, ali ne voli bejzbol.

Kako ja to vidim, japanski radi istu stvar ali ide jedan korak dalje – subjekat potpuno nestaje. U sljedećem primjeru, prepoznaje se da govornik govori o sebi:

私は先生です。英語を教えています。 わたしは せんせいです。えいごをおしえています。 Ja sam učitelj/učiteljica. Predajem engleski.

Kršenje pravila japanske rečenične strukture

Iako tehnički glagol uvijek dolazi na kraju japanske rečenice, to nije uvijek slučaj. Za razliku od engleskog, rečenična struktura je vrlo slobodna.

U pisanom obliku držali biste se stvarnih gramatičkih pravila; u govoru ljudi često krše pravila i stavljaju dijelove rečenice gdje god smatraju prikladnim.

Na primjer, ako želite reći "Pojeo/la sam prženu piletinu", gramatički ispravna japanska rečenica bi bila:

私はフライドチキンを食べた。 わたしは ふらいどちきんをたべた。 Ja — pržena piletina — pojeo/la

Ali u neformalnom, svakodnevnom razgovoru, možete pomicati dijelove i nema problema:

食べた、フライドチキン。 たべた、ふらいどちきん。 Pojeo/la — pržena piletina

フライドチキン食べた、私。 ふらいどちきんたべた、わたし。 Pržena piletina — pojeo/la — ja

Ali svaki od gore navedenih iskaza znači istu stvar. U engleskom bi bilo vrlo čudno da ovo kažete.

Za svrhu učenja osnovne japanske rečenične strukture, međutim, držite se Subjekat-Objekat-Glagol. To je ispravan japanski, a kasnije možete naučiti neformalnije oblike govora.

Dobar način da zapamtite rečeničnu strukturu je izlaganje jeziku koliko god možete.

Na primjer, možete koristiti imerzivni program kao što je Lingflix za gledanje autentičnih japanskih videozapisa.

S malo strpljenja i vježbe, uskoro ćete biti na putu da govorite prirodni japanski!