174 osnovne japanske riječi i fraze za preživljavanje svakodnevnog života u Japanu

54. sumimasen ( すみません ) — Oprostite, Izvinite

Sumimasen se često koristi za reći "Oprostite" (kao ako vam treba pomoć za upute) i "Izvinite" (kao kada slučajno gurnete nekoga). Također se može reći kao "hvala" kada ste nekome stvorili neugodnost — zamislite "Hvala što ste mi dopustili da vas zamaram."

55. gomen nasai ( ごめんなさい ) — Izvinite

U neformalnim situacijama i među članovima porodice i prijateljima, gomen nasai zamjenjuje sumimasen kada se izvinjavate.

56. gomen: ごめん — Izvinite

Gomen je još manje formalno od gomen nasai i rezervisano je za ljude s kojima ste zaista bliski.

Kako reći "Doviđenja"

57. jaa, mata! ( じゃあ、また！ ) — Vidimo se kasnije!

Možete zamijeniti mata s dewa mata ( ではまた ) za malo formalniji izraz. Također postoji:

• jaa mata ashita ne (じゃあまた明日ね) — vidimo se sutra
• jaa ne ( じゃあね ) — vidimo se
• mata ne ( またね ) — vidimo se

58. o genki de ( お元気で ) — Čuvaj se

Ako je "vidimo se" malo previše opušteno za vas, onda možete reći o genki de umjesto toga. Ovo doslovno znači "budi zdrav" i može se koristiti za reći "Sretno!"

59. meado wo oshiete moraemasu ka? ( メアドを教えてもらえますか？ ) — Mogu li dobiti vašu e-mail adresu?

Ako je to malo predugo za zapamtiti, možete pitati:

Meado wo oshiete? メアドを教えて？ Mogu li dobiti tvoju e-mail adresu? (Doslovno, "Pokaži mi tvoj email?")

60. tegami kaku yo ( 手紙書くよ ) — Pisat ću ti pisma

Da li više volite razmjenu fizičkih pisama umjesto e-mailova? Ako da, držite ovu frazu pri ruci za svoje japanske prijatelje po dopisivanju!

61. tsuitara, … shimasu ( 着いたら、… します ) — … ću te kad stignem

Ovu frazu možete koristiti na sljedeći način:

• tsuitara, denwa shimasu ( 着いたら、電話します ) — Nazvat ću te kad stignem
• tsuitara, meeru shimasu ( 着いたら、メールします ) — Poslat ću ti e-mail kad stignem

62. mata sugu ni kimasu yo: またすぐに来ますよ — Vratit ću se uskoro

Ovo je općenito opuštena fraza, kao što pokazuje završetak yo ( よ ).

63. asobi ni kite kudasai ne ( 遊びに来てくださいね ) — Dođi me posjetiti

Iako asobi ( 遊び ) u ovom kontekstu znači "posjetiti", ta riječ također može značiti "igrati se" — dodajući dodatni osjećaj topline ovoj frazi.

64. watashi no ie dewa, itsudemo anata wo kangei shimasu yo! ( わたしの家ではいつでもあなたを歓迎しますよ！ ) — Uvijek si dobrodošao/dobrodošla u mojoj kući!

Osnovne upitne riječi

Poznavanje nekih od ključnih japanskih upitnih riječi će vam pomoći da svoja pitanja prenesete japanskim govornicima.

65. nani ( 何 ) — Šta

Nani se može koristiti samostalno ili u rečenici. Kada se stavi ispred desu, riječ nani gubi -i i postaje nan. Na primjer:

Kore wa nan desu ka? これは何ですか？ Šta je ovo? (Zapamtite ovu frazu posebno — dobro će vam doći u raznim situacijama!)

66. doko ( どこ ) — Gdje

Doko se koristi kada tražite lokaciju, ovako:

Toire wa doko desu ka? トイレはどこですか ? Gdje je toalet?

Ako ne znate riječ za mjesto koje tražite, još jedna korisna opcija je pokazati ga na mapi i pitati:

Doko desu ka? どこですか ? Gdje je to?

67. dare ( 誰 ) — Ko

Ako mislite na određenu osobu, dodajte je prije dare:

Kanojo wa dare desu ka? 彼女は誰ですか？ Ko je ona?

68. itsu ( いつ ) — Kada

Itsu se tipično koristi u sljedećoj strukturi: itsu + glagol (u -masu obliku) ili događaj + upitnik ka.

Itsu kaerimasu ka? いつ帰りますか？ Kada se vraćaš?

69. doushite ( どうして ) — Zašto

Ako trebate pitati pristojno, recite to kao Doushite desu ka? ( どうしてですか？ ). Ako ste s prijateljima ili porodicom, možete koristiti opušteni oblik nande ( 何で ) umjesto toga.

70. naze ( なぜ ) — Zašto

Ovo je prilično slično doushite, ali malo formalnije. Naze se također koristi da se pita za razlog nečega, dok doushite ima nijansu "kako".

71. ikura ( いくら ) — Koliko

Samo dodajte upitnik desu ka? ( ですか？ ) na kraju ove riječi, i dobit ćete ikura desu ka? ( いくらですか？ )

Brza napomena: ikura također zvuči kao "ikra lososa" ( イクラ ). Dakle, ako koristite ovu frazu, pobrinite se da je iz konteksta jasno da govorite "Koliko?" a ne "Je li ovo ikra lososa?" — potonje bi bilo イクラですか？

72. ikutsu ( いくつ ) — Koliko (brojčano)

Ovo je opća riječ za pitati "koliko" ili "koliko" nečega u brojčanom smislu. Na primjer:

Okashi wa ikutsu hoshii desu ka? お菓子はいくつ欲しいですか？ Koliko slatkiša želiš?

Također se može koristiti za pitanje nečijih godina:

Oikutsu desu ka? おいくつですか？ Koliko imaš godina?

Ovdje, ikutsu prethodi o ( お ), što vaše pitanje čini pristojnijim i prihvatljivijim za starije ljude!

73. nan … ( 何… ) — Koliko (sa brojačima)

Nan je specifičniji način da se pita koliko ima nečega. Radi kombinovanjem nan sa brojačem, kao što su:

• nanhon ( 何本 ) — Koliko dugih cilindričnih predmeta?
• nannin ( 何人 ) — Koliko ljudi?
• nanmai ( 何枚 ) — Koliko listova?

74. dochira ( どちら ) — Koji od ova dva?

Koristite ovu frazu kada se odnose na izbor između dva objekta.

75. dore ( どれ ) — Koji od ova tri ili više?

Koristite ovu kada se odnosite na izbor između tri ili više objekata.

Vokabular za putovanja

Ovaj popis japanskog svakodnevnog vokabulara će vam dati ono što vam je potrebno da se snađete u Japanu i, u slučaju nužde, zatražite pomoć.

Javni prevoz

76. sumimasen, … wa doko desu ka? ( すみません、… はどこですか？ — Oprostite, gdje je …?

Ova konstrukcija je korisna za fraze kao što su sljedeće. Samo dodajte željenu destinaciju prije wa doko desu ka:

• sumimasen, chikatetsu wa doko desu ka? ( すみません、地下鉄はどこですか？ — Oprostite, gdje je metro?
• sumimasen, eki wa doko desu ka ( すみません、駅はどこですか？ ) — Oprostite, gdje je stanica?
• sumimasen, takushii no noriba wa dokodesu ka? ( すみません、タクシーの乗り場はどこですか？ ) — Gdje je stajalište za taksi?

77. kono densha wa … eki ni tomarimasu ka? ( この電車は… 駅に停まりますか？ ) — Da li se ovaj voz zaustavlja na stanici …?

Reći da Japan ima jedan od najsloženijih željezničkih sistema bila bi podcjenjivanje. Srećom, možete lako razotkriti tu složenost s ovom jednostavnom frazom!

78. kono basu wa … ni ikimasu ka? ( このバスは…に行きますか？ ) — Da li ovaj autobus ide do …?

Ako niste sigurni gdje se vaš javni prevoz zaustavlja, možete koristiti i ovu frazu. Možete zamijeniti basu sa densha ( 電車 ) — vlak, takushi ( タクシー ) — taksi, i tako dalje.

79. … made tsureteitte kudasai ( …まで連れて行ってください ) — Molim vas, odvezite me do …

Koristite ovu frazu da kažete taksistu gdje želite ići.

Fraze za hotel

80. yoyaku wo shitainodesuga ( 予約をしたいのですが ) — Želio/željela bih da rezervišem.

Kao i većina hotela širom svijeta, preporučljivo je unaprijed rezervisati smještaj kada su u pitanju japanski hoteli. Međutim, ako vaš hotel to dopušta, možda ćete moći rezervisati na recepciji.

81. yoyaku shiteimasu ( 予約しています ) — Imam rezervaciju.

Koristite ovu frazu ako ste već unaprijed rezervisali.

82. chekkuauto wa nanji desu ka? ( チェックアウトは何時ですか？ ) — U koje vrijeme je odjava?

Ovo je samo po sebi razumljivo. Također možete zamijeniti riječ chekkuauto ( チェックアウト ) s bilo čim čije vrijeme želite znati.

Hitni slučajevi

83. michi ni mayotte shimaimashita ( 道に迷ってしまいました ) — Izgubio/izgubila sam se.

Ako vam se to čini predugačkim, možete također reći samo mayotte shimaimashita ( 迷ってしまいました ).

84. tasukete! ( 助けて！ ) — Upomoć! (za hitne slučajeve)

Sve što ću reći je, ako na kraju zaboravite svaku drugu frazu koja je do sada navedena, nemojte zaboraviti ovu. Doslovno bi vam mogla spasiti život!

85. tetsudatte kuremasen ka? ( 手伝ってくれませんか？ ) — Možete li mi pomoći? (za svakodnevne situacije)

Ako niste u životno opasnoj situaciji, tetsudatte kuremasen ka će poslužiti.

86. … wo yondekudasai ( …を呼んでください ) — Molim vas, pozovite …

Koristite ovu konstrukciju kada želite da neko drugi kontaktira hitne službe, ovako:

• keisatsu wo yondekudasai ( 警察を呼んでください ) — Molim vas, pozovite policiju.
• kyuukyuusha wo yondekudasai ( 救急車を呼んでください — Molim vas, pozovite hitnu pomoć.

Evo korisne napomene: Hitni brojevi u Japanu su 119 za hitnu pomoć i 110 za policiju.

Fraze za jelo u restoranu

Dobro, sada kada smo riješili formalnosti, vrijeme je da razgovaramo o onome što je zaista važno: hrana!

Evo nekih od riječi o hrani koje biste trebali znati:

87. kome ( 米 ) — Pirinač (sirov)

88. yasai ( 野菜 ) — Povrće

89. kudamono ( 果物 ) — Voće

90. miruku ( ミルク ) — Mlijeko

91. pan ( パン ) — Hljeb

92. pasuta ( パスタ ) — Tjestenina

93. niku ( 肉 ) — Meso

94. jagaimo ( じゃがいも ) — Krompir

95. tamago ( 卵 ) — Jaja

Kako reći da ste gladni

96. onaka ga suite imasu (お腹が空いてます) — Gladan/gladna sam

Ovo doslovno znači da vam se stomak ispraznio. Neke varijacije su:

• onaka ga suita (お腹が空いた) — neformalno
• onaka ga hetta ( お腹が減った ) — neformalno, često se izmjenjuje s onaka ga suita
• hara hetta ( 腹へった ) — muški izraz
• onaka ga pekopeko ( お腹がペコペコ ) — onomatopeja koja znači da vam stomak krči

97. mada tabete imasen ( まだ食べていません ) — Još nisam jeo/jela

Za opušteniju verziju, recite mada tabeteinai ( まだ食べていない ).

Prije obroka

98. menyuu, onegai shimasu ( メニュー、お願いします ) — Molim vas, donesite mi jelovnik

Možete odabrati formalniju verziju:

Menyuu, onegai dekimasu ka? メニュー、お願いできますか？ Mogu li dobiti jelovnik?

Također, možete zamijeniti menyuu ( メニュー ) sa:

• dezaato ( デザート ) — desert
• nomimono ( 飲み物 ) — pića

99. kore wa nan desu ka? ( これは何ですか？ ) — Šta je ovo?

Ako je jelovnik u potpunosti na japanskom, možete pokazati na stavku koju želite i uputiti ovo pitanje konobaru.

100. kore o tabete mitai desu ( これを食べてみたいです ) — Želio/željela bih probati ovo

Ako ste malo avanturističniji, samo pokažite na stavku koju želite i izgovorite ovu frazu!

101. … wo kudasai ( …をください ) — Želio/željela bih …

Navedite šta želite naručiti, i slijedite to sa … wo kudasai. Na primjer:

Koohii wo kudasai. コーヒーをください? Želio/željela bih kafu, molim.

102. … ga arimasu ka? ( …がありますか？ ) — Imate li … ?

Kao odgovor, jednostavno ćete čuti arimasu ( あります ).

103. … tsuki desu ka ( …付きですか？ ) — Da li dolazi s … ?

Ako želite znati da li su određene namirnice uključene u vašu narudžbu, koristite ovo da pitate. Na primjer:

Furaido poteto tsuki desu ka? フライドポテト付きですか？ Da li dolazi s pomfritom?

104. … ga taberaremasen ( …が食べられません ) — Ne mogu jesti …

Ovo je dobra fraza za naučiti za vegetarijance, vegane i druge ljude s dijetetskim restrikcijama. Na primjer, niku ( 肉 ) je "meso" i sakana ( 魚 ) je "riba". Dakle, ako ste na strogoj vegetarijanskoj dijeti, možete reći:

Niku to sakana ga taberaremasen. 肉と魚が食べられません。 Ne mogu jesti meso i ribu.

105. … arerugii ga arimasu ( …アレルギーがあります ) — Alergičan/alergična sam na …

Navedite na šta ste alergični i dodajte ovu frazu na kraju. Da biste bili na sigurnoj strani, možete pitati: … ga haitte imasu ka? ( が入っています か？ ) što znači, "Ima li … u tome?" Na primjer:

Tamago ga haitte imasu ka? 卵が入っていますか？ Ima li jaja u tome?

106. kore wa … desu ka? ( これは…ですか？ ) — Je li ovo … ?

Ako želite biti direktniji oko toga da li određena hrana zadovoljava vaše dijetetske zahtjeve, možete umetnuti jednu ili više od sljedećih riječi između kore wa ( これは ) i desu ka ( ですか ):

• guruten hurii ( グルテンフリー ) — Bez glutena
• bejitarian ( ベジタリアン ) — Vegetarijanska
• biigan ( ビーガン ) — Veganska
• nyuseihin hushiyou ( 乳製品不使用 ) — Bez mliječnih proizvoda

Također možete pitati o porcijama s istom konstrukcijom i zamjenom sljedećeg:

• omori ( 大盛り ) — Velika porcija
• nakamari ( 中盛り ) — Srednja porcija
• komori ( 小盛り ) — Mala porcija

107. kore wa nan karorīdesu ka? ( これは何カロリーですか？ ) — Koliko kalorija ima ovo?

Općenito, japanska hrana je prilično zdrava i nema puno kalorija, ali neće škoditi provjeriti!

Tokom obroka

108. itadakimasu ( いただきます ) — Prijatno

Ovo se koristi prije nego što započnete s jelom, slično kao "Prijetno".

109. mazui desu ( まずいです ) — Grozno je

U idealnom slučaju, ne želite završiti u restoranu gdje morate reći nešto ovako, ali ponekad je to neizbježno!

110. okawari ( おかわり ) — Još jednu porciju, molim

Ako vam se hrana jako sviđa, možete obavijestiti ljude u restoranu rekavši okawari. Pristojnija verzija bi bila okawari o kudasai ( おかわりをください ).

Također možete reći, zavisno od konteksta:

• hai, onegaishimasu ( はい、お願いします ) — Da, molim (kada vam ponude hranu)
• iie, kekkoudesu ( いいえ、結構です ) — Ne, hvala (kada vam ponude hranu)

111. onaka ga ippai desu ( お腹が一杯です ) — Sit/sita sam

112. kanpai! ( 乾杯！ ) — Živjeli!

Kada pijete s drugim ljudima, bitno je da zveknete čašama i kažete kanpai! Ovu frazu izgovarate prije pića, ne poslije.

Poslije obroka

113. oishii desu! ( 美味しいです！ ) — Jako je ukusno!

Ako gledate komad torte, onda bi oishisou ( 美味しそう ), što znači "Izgleda ukusno", moglo biti korisno. Opušten i "muški" način da se kaže da je nešto ukusno je umai ( 旨い ).

114. gochisousama deshita ( ごちそうさまでした ) — Hvala na obroku

Kao i itadakimasu, ova fraza je stalnica na svakom obroku. Ovo kažete kada je obrok završen.

115. okaikei, onegai shimasu ( お会計、お願いします ) — Račun, molim

Ovo je najčešći način da zatražite račun. Također možete čuti okanjou, onegai shimasu ( お勘定 、お願いします ), iako ne tako često. Samo imajte na umu da je riječ za "račun" kaikei ( 会計 ).

116. warikan ni shite kudasai ( 割り勘にしてください ) — Podijelite račun, molim

Ako ima više ljudi za istim stolom, ova fraza će vam dobro doći, kao i betsubetsu de onegaishimasu ( 別々でお願いします ) — Plaćamo odvojeno, molim.

Fraze za kuvanje

Vjerovatno ćete u nekom trenutku kuhati za sebe, čak i ako je to samo tost. Evo nekoliko korisnih japanskih riječi ako planirate kuhati.

117. zairyo ( 材料 ) — Sastojci

118. ryori ( 料理 ) — Kuvanje

119. o bento ( お弁当 ) — Gotov obrok

120. retoruto gohan ( レトルトご飯 ) — Instant pirinač (za mikrovalnu)

121. guramu ( グラム ) — Grami

122. kiroguramu ( キログラム ) — Kilogrami

Kupovina na japanskom

Sa ulicama prepunim štandova s hranom i prodavačima, buticima visoke klase u Ginzi i ultra cool i jedinstvenim suvenirnicama, nemoguće je izbjeći kupovinu dok putujete kroz Japan.

123. kore wa nan desu ka? ( これは何ですか ) — Šta je ovo?

Ako želite biti precizniji, možete također reći kore wa nan to iu mono desu ka? ( これは何というものですか？ ) — Kako se ovo zove?

124. kore wa ikura desu ka? ( これはいくらですか？ ) — Koliko košta ovo?

Ako je iz konteksta jasno na šta se odnosite, možete također reći samo ikura desu ka? いくらですか？

125. chotto takai desu ( ちょっと高いです ) — Malo je skupo

Ako niste započeli svoju avanturu učenja japanskih pridjeva, evo nekoliko ključnih riječi za kupovinu:

• yasui ( 安い ) — Jeftino, lako
• takai ( 高い ) — Skupo, visoko
• takakunai ( 高くない ) — Nije skupo

126. … ga ari masu ka ( ＿がありますか？ ) — Imate li…?

127. hoka no iro ga arimasu ka? ( 他の色がありますか？ ) — Imate li u drugoj boji?

Neke boje koje možete sresti uključuju:

• aka ( 赤 ) — Crvena
• ao ( 青 ) — Plava
• kiiro ( 黄色 ) — Žuta
• midori ( 緑 ) — Zelena
• kuro ( 黒 ) — Crna

128. … wo kudasai ( ＿をください ) — Želio/željela bih …, molim.

129. sore wo itadakimasu ( それを頂きます ) — Uzet ću to

Ako vam fraza itadakimasu zvuči poznato, to je zato što se također koristi kada ste spremni da jedete ukusan obrok. Na isti način, reći sore o itadakimasu kada nešto kupujete izražava da ste zahvalni za ono što ste kupili.

130. kurejitto kaado wa tsukaemasu ka? ( クレジットカードは使えますか？ ) — Mogu li koristiti kreditnu karticu?

Ako biste željeli koristiti putnički ček, onda zamijenite kurejitto kaado sa: toraberaazu chekku ( トラベラーズチェック ) — putnički ček.

Vaše Suica i Pasmo kartice, koje su kartice koje se mogu puniti i koristiti u japanskim vlakovima, također se mogu koristiti za plaćanje taksi vožnji ili namirnica u odabranim prodavnicama. Možete pitati:

Suika wa tsukaemasu ka? スイカわつかえますか？ Mogu li koristiti svoju Suica karticu?

131. tsutsunde itadakemasu ka? ( 包んでいただけますか？ ) — Može li se to umotati kao poklon?

132. hai, onegaishimasu ( はい、お願いします ) — Da, molim

133. īe, kekkō desu ( いいえ、結構です ) — Ne, hvala

Uobičajene fraze koje ćete čuti u japanskim prodavnicama

Ako se pitate šta prodavači misle kada vam upute ove fraze — pa, sada znate!

134. irasshaimase ( いらっしゃいませ ) — Dobrodošli

Čut ćete zbor irasshaimase! kada uđete u prodavnicu.

135. honjitsu wa (_) ga seru desu ( 本日は (_) がセールです ) — (Ovaj proizvod) je danas na sniženju

_ いかがですか？ se često koristi da vas pozovu da pogledate određene proizvode ili isprobate besplatni uzorak. Također možete naići na termin hangaku ( 半額 ) — pola cijene.

136. fukuro ni ire masu ka? ( 袋に入れますか？ ) — Da li želite kesu?

Imate puno stvari za ponijeti kući? Ako vam japanska prodavnica ljubazno ponudi ovo, sretni ste!

137. ni nari masu (amount) ( になります ) — To je (iznos), molim

138. wo okaeshi itashi masu (amount) ( をお返しいたします ) — Evo vam kusura (+ iznos)

Riječi za kupovinu na japanskom

139. en ( 円 ) — jen

U Japanu je valuta japanski jen. 100 jena obično iznosi oko 0,90 do 1,10 USD. Ako smatrate da je 100 jena otprilike jedan dolar kada idete u kupovinu, to je dobar način da pratite svoj budžet.

140. suupaa ( スーパー ) — supermarket

141. konbiniensusutoa / konbini ( コンビニエンスストア / コンビニ ) — prodavnica

142. yubin kyoku ( 郵便局 ) — pošta

143. nichi yōhin ( 日用品 ) — namirnice

144. kaimono kago ( 買い物かご ) — korpa

145. shoppingu kato ( ショッピングカート ) — kolica za kupovinu

146. muryō sanpuru ( 無料サンプル ) — besplatni uzorak

147. kaikei ( 会計 ) — blagajna

Fraze za kuću

148. tadaima ( ただいま ) — Vratio/vratila sam se

Svi ovo govore kada stignu kući. Ako izađete, recite ovo kada se vratite da obavijestite sve da ste stigli kući sigurno. Ako želite, možete to reći i kada se vratite iz kupatila; obično se dobro prihvati.

149. okaeri nasai ( おかえりなさい ) — Dobrodošao/Dobrodošla kući

Ovo se govori kao odgovor na tadaima. Možete koristiti ovo kada se neko drugi vrati kući, kao kada se roditelj vrati s posla ili kada se brat/sestra vrati s dodatne nastave.

150. ofuro ni haitte mo ii desu ka? ( お風呂に入ってもいいですか？ ) — Mogu li se okupati?

U Japanu, većina porodica se kupa svake večeri, i ako boravite negdje, kao kod domaćina, bit ćete dobrodošli da se okupate ako to zatražite.

Ako više volite tuširanje (kao ja), možete jednostavno zamijeniti riječ ofuru ( お風呂 ) — kada sa shawaa ( シャワー ) — tuš. Samo pazite da ne ispustite vodu iz kade kada završite, jer porodica dijeli toplu vodu.

151. oyasumi nasai ( おやすみなさい ) — Laku noć

Također možete izostaviti -nasai da bude manje formalno.

Fraze za neformalne razgovore

Želite zvučati kao izvorni govornik kada znate minimalno japanski? Postoji nekoliko uobičajenih fraza koje možete koristiti s prijateljima u opuštenim razgovorima.

152. ikimashou ( 行きましょう ) — Idemo

Nakon što odlučite svoje planove za dan s prijateljima, vrijeme je da krenete izgovarajući ovu frazu.

153. tabemashou ( 食べましょう ) — Hajde da jedemo

Ako odlučite ručati s prijateljima, recite tabemashou!

154. nomimashou ( 飲みましょう ) — Hajde da pijemo

Također možete predložiti piće koristeći ovu frazu.

155. yattaa! ( やったー！ ) — Jupiii!

Ovo je općenito neformalna fraza. To je nešto što koristite kada želite izraziti da ste uzbuđeni, ili da ste sretni zbog ishoda nečega.

156. ureshii desu ( 嬉しいです ) — Sretan/sretna sam

Ako želite prenijeti, bez sumnje, da ste sretni, onda je ovo fraza koju trebate izvući.

157. daijoubu desu ( 大丈夫です ) — Dobro sam

Osim što pokazuje da ste u redu, ovo je pristojan način da se pristojno kaže "ne", kao kada ste završili s pićem za večer.

158. yoroshiku ne ( よろしくね ) — Drago mi je

Ovo je opuštena verzija yoroshiku onegaishimasu — fraze koja se također može prevesti kao "Molim te, pobrini se za mene" ili "Prepuštam se tebi."

159. doushita no? ( どうしたの？ ) — Šta nije u redu?

Da li se vaš prijatelj čini tužno? Recite mu/joj ovu frazu da ga/je oraspoložite.

160. yabai ( やばい ) — Strašno ili super

Dok pričate, vaš prijatelj može spomenuti da ima važan test ili spoj. Koristite yabai i, zavisno od konteksta, može značiti "Strašno" ili "Super."

161. yokatta ( よかった ) — Dobro, odlično, lijepo

Ovo je izraz olakšanja, pomalo kao "O, hvala bogu!"

162. ganbatte ( 頑張って ) — Daj sve od sebe

Ova jednostavna riječ znači ili "Sretno" ili "Daj sve od sebe." U formalnijim situacijama, rekli biste Ganbatte kudasai ( 頑張ってください ).

163. omedetou! ( おめでとう！ ) — Čestitam!

Formalna varijanta je omedetou gozaimasu ( おめでとうございます ) — Čestitamo.

164. zenzen ( 全然 ) — Nimalo (s negativnim glagolom)

Ukratko, zenzen je japanska fraza poricanja. Može se koristiti iskreno ili ne, kao kada odgovarate majci kada pita: "Smetam li ti?"

165. maji de? ( マジで？ ) — Stvarno?

Svoj iznenađenost možete izraziti ovom opuštenom frazom, ili njenom još opuštenijom i odlučnijom varijantom maji ka yo? ( マジかよ? )

166. hontou? ( 本当？ ) — Stvarno? / Ozbiljno?

Ova riječ se doslovno prevodi kao "istina", "stvarnost", "aktuelnost" ili "činjenica". U obliku pitanja, dolazi više kao iznenađeno: "Jesi li ozbiljan/ozbiljna?"

167. usoo! ( うそー！ ) — Nemoguće!

Ovo je još jedan način da izrazite iznenađenje, što doslovno znači "Laž!"

168. yappari ( やっぱり ) — Kao što sam i očekivao/la

Ako niste iznenađeni, možete koristiti ovu riječ da kažete: "Znao/znala sam!"

Japanski sleng

Kada stičete prijatelje, čut ćete mnogo ovih izraza koji se izmjenjuju. Mnogi sleng izrazi su napisani u katakani, što ih označava kao opuštene riječi.

169. ukeru ( ウケる ) — Smiješno, urnebesno

Recimo da je vaš prijatelj rekao odličnu šalu. Rekavši ukeru, dat ćete mu do znanja da vas je nasmijao.

170. chou ( 超 ) — Super

Ova riječ se koristi da se dodaje naglasak, poput riječi "stvarno" ili "jako". Mogli biste reći, na primjer, da je nešto chou ukeru ( 超ウケる ) ili jako smiješno.

171. dasai ( ダサい ) — Nije cool

Često ćete čuti mlade ljude kako govore dasai da označe nešto što je dosadno, nemoderno, itd.

172. kimoi ( キモい ) — Odvratno

Kimoi je skraćenica riječi kimochi ( 気持ち ) — osjećaj, i warui ( 悪い ) — loš.

173. gachi ( ガチ ) — Totalno, stvarno, ozbiljno

Gachi implicira da se nešto zaista dogodilo, ili je bilo stvarno intenzivno kao što govornik tvrdi.

174. hanpa nai ( 半端ない ) — Ludilo, nevjerovatno

Hanpa nai znači da je nešto sjajno ili ludo, ali na dobar način, kao na primjer nevjerovatna vožnja toboganom.

I eto! S ovim frazama i nekim osnovnim vokabularom, moći ćete razgovarati s novim prijateljima, ili pokazati drugima da ste iskreno zainteresovani za učenje japanskog.

Samo uključivanjem ovog japanskog svakodnevnog vokabulara u svoj razgovor, uskoro ćete sigurno čuti nihongo ga jouzu desu ne! ( 日本語が上手ですね ) — Dobro govorite japanski!