35 Najčešćih Njemačkih Veznika

U gramatici, veznik je riječ koja povezuje dijelove rečenice. Omogućava stvaranje dužih, sofisticiranijih rečenica za ilustraciju kohezivne ideje ili koncepta.

Veznici u njemačkom jeziku mogu se podijeliti u dvije glavne kategorije: koordinirajući veznici i subordinirajući veznici. Ovaj vodić će pokriti osnovne njemačke veznike koje bi svi učenici trebali znati i zapamtiti za osnovne razgovore.

Njemački koordinirajući veznici

Koordinirajući veznici povezuju dijelove rečenice i daju jednaki naglasak svakom dijelu.

Njemački koordinirajući veznici su zgodni jer ne utiču na strukturu ili redoslijed rečenice. Plus, nema ih mnogo za pamćenje!

Kada sam prvi put učila o koordinirajućim veznicima na času njemačkog, rečeno mi je da ih zamislim kao "prijateljske" veznike. Analogija funkcioniše iz svih gore navedenih razloga. Pa, pogledajmo naše gramatičke prijatelje.

und — i

Upotreba: Srodnica engleskom "and". Povezuje klauze i slične, povezane riječi ili fraze.

Sie ist klug und hat viele Hobbys. Ona je pametna i ima mnogo hobija.

aber — ali

Upotreba: Povezuje klauze koje se međusobno kontradiktiraju u istinitosti ili konceptu. Naglasak je stavljen na razliku između njih.

Ich bin müde, aber ich muss zur Schule gehen. Umorna sam, ali moram ići u školu.

oder — ili

Upotreba: Koristi se za davanje liste ili alternativnih opcija. U njemačkom se također često koristi na nekoniunkcionalan način na kraju pitanja ili upita kao potvrdnica, slično engleskom "je li tako?".

Willst du ein Buch lesen oder Schach spielen? Želiš li čitati knjigu ili igrati šah?

Er ist ganz sympatisch, oder? On je baš simpatičan, zar ne?

denn — jer, pošto

Upotreba: Predstavlja uzročnu vezu između klauza. Napomena: denn se ne može koristiti za početak rečenice (što je moguće u engleskim rečenicama koje počinju sa "because" ili "since").

Ich kaufe Gemüse, denn ich möchte einen Salat machen. Kupujem povrće jer želim napraviti salatu.

hingegen — s druge strane

Upotreba: Predstavlja kontradiktorni ili alternativni objekat ili scenario onome što je prethodno spomenuto. Hingegen je jedinstven po tome što djeluje više kao konektivni "dodatak" subjektu koji se opisuje. Svrstava se u listu koordinirajućih veznika jer ne stvara zavisnu klauzu, niti mijenja položaj glagola.

Sie liebt Äpfel, ihre Freundin hingegen liebt Orangen. Ona voli jabuke, njenoj prijateljici, s druge strane, se sviđaju naranče.

sondern — već (nego)

Upotreba: Slično kao aber, uvodi kontradiktornu klauzu. Međutim, sondern obično sugerira ispravku prve klauze.

Sie wohnt nicht in Berlin, sondern in Tübingen. Ona ne živi u Berlinu, već u Tübingenu.

doch — ipak, međutim

Upotreba: Slično kao aber u uvođenju kontradiktorne klauze. Međutim, doch obično nosi malo formalniji ton i može dati više značaja klauzi ili izjavi koja slijedi. U nekim slučajevima se može preciznije prevesti kao "svejedno" ili "zaista".

Ich wollte zur Party kommen, doch ich war schon verabredet. Htio sam doći na zabavu, ali sam već imao planove.

Njemački subordinirajući veznici

Subordinirajući veznici povezuju klauze, ali postoji očita veza između njih. Jedna klauza mora zavisiti od druge da bi se jasno iznio cjelokupno značenje i smisao rečenice.

U njemačkom, subordinirajući veznici mijenjaju red riječi u rečenici. Naime, glagol unutar zavisne klauze se pomjera s drugog mjesta na sam kraj klauze. To čini redoslijed zavisne klauze Subjekat-Objekat-Glagol, za razliku od Subjekat-Glagol-Objekat.

Zavisne klauze također mogu izazvati problem s klauzom koja slijedi nakon njih. U njemačkim rečenicama, zarez se koristi za čisto odvajanje klauza. Kada rečenicu započne zavisna klauza, klauza koja dolazi iza zareza također će doživjeti pomak riječi – preciznije, subjekt i glagol te klauze će zamijeniti mjesta.

Primijetit ćete ovaj pomak u primjerima ispod. Također možete vidjeti razlike između koordinirajućih i subordinirajućih veznika u svakodnevnim njemačkim medijima. Lingflix je od pomoći za prepoznavanje ovih gramatičkih konstrukcija kako ih koriste izvorni govornici. Lingflix uzima autentične video zapise—poput muzičkih spotova, najava za filmove, vijesti i inspirativne govore—i pretvara ih u personalizovane lekcije za učenje jezika. Možete isprobati Lingflix besplatno 2 sedmice. Posjetite web stranicu ili preuzmite iOS aplikaciju ili Android aplikaciju. P.S. Kliknite ovdje da iskoristite našu trenutnu rasprodaju! (Ističe na kraju ovog mjeseca.)

Dok se koordinirajući veznici mogu smatrati kooperativnim "prijateljima", učena sam da subordinirajuće veznike smatram "siledžijama" koji "izbacuju" glagole na ivicu (prilično doslovno u rečenici). Oni stvaraju jasnu dinamiku moći i remete gramatički "mir".

Ipak, bitno je naučiti o ovim konjuktivnim mangupima. Ima ih prilično više nego koordinirajućih veznika.

als — kad (odnosi se na prošlost)

Upotreba: Za opisivanje prošlih događaja. Ovi događaji su obično pojedinačni, završeni trenuci koji nisu u toku.

Als ich jung war, war ich sehr frech. Kad sam bio mlad, bio sam vrlo drzak.

anstatt — umjesto

Upotreba: Predstavlja radnju, događaj ili objekt koji se suprotstavlja, ili je alternativa, prethodno spomenutoj radnji, događaju ili objektu.

Ich gehe zu Fuß, anstatt mit dem Auto zu fahren. Hodam umjesto da vozim auto.

bevor — prije nego

Upotreba: Podrazumijeva radnju koja je trebala ili treba da se dogodi prije druge radnje. Bevor se ne koristi za imenice.

Bevor meine Eltern kommen, müssen wir das Wohnzimmer aufräumen. Prije nego što moji roditelji dođu, moramo pospremiti dnevnu sobu.

bis — dok ne, sve dok

Upotreba: Opisuje događaj koji će se događati do određene tačke ili pojave.

Wir warten auf Sie, bis Sie fertig sind. Sačekat ćemo vas dok ne budete spremni.

da — budući da, jer

Upotreba: Opisuje uzročnu vezu između klauza. Za razliku od denn, da se može koristiti na početku rečenice.

Da sie viele Meetings hat, arbeitet sie heute im Büro. Budući da ima mnogo sastanaka, danas radi u kancelariji.

damit — kako bi, da bi

Upotreba: Predstavlja uzročnu, i često sekvencijalnu, vezu između klauza. Klauza koja slijedi nakon damit objašnjava svrhu prethodne klauze.

Lass uns später losfahren, damit wir nicht im Stau stecken bleiben. Krenimo kasnije da ne zaglavimo u saobraćaju.

dass — da

Upotreba: Srodnica engleskom "that". Uvodi zavisnu klauzu koja pruža dalje objašnjenje glavnoj nezavisnoj klauzi. U nekim slučajevima, izvorni njemački govornici možda neće uključiti dass u rečenicu, ako cjelokupni kontekst to već podrazumijeva (u tim slučajevima, rečenica je u suštini samo dvije ili više nezavisnih klauza bez pomaka reda glagola).

Ich hoffe, dass du kommen kannst. Nadam se da možeš doći.

falls — u slučaju da

Upotreba: Predstavlja uslovne scenarije; falls potiče od der Fall (slučaj, stvar). Često se falls koristi za opisivanje zaštitnih događaja za koje se ne zna sa sigurnošću da će se dogoditi.

Kaufen Sie Medikamente, falls Sie krank werden. Kupite lijekove u slučaju da se razbolite.

indem — tako što

Upotreba: Predstavlja uzrok ili metodu spomenutog scenarija/događaja, ili način na koji se postiže "cilj".

Sie hat Englisch gelernt, indem sie fünf Jahre in Amerika gewohnt hat. Naučila je engleski tako što je pet godina živjela u Americi.

nachdem — nakon što, poslije

Upotreba: Podrazumijeva radnju koja se dogodila ili treba da se dogodi nakon druge radnje. Nachdem se ne koristi za imenice.

Sie macht ein Nickerchen, nachdem sie ihre Arbeit erledigt hat. Odmara se nakon što završi svoj posao.

ob — da li (ili ne), ako (u smislu 'da li')

Upotreba: Ograničeno "ako" koje se primjenjuje isključivo na scenarije "da/ne". Ovo je za razliku od falls, koje se može koristiti šire.

Sie wollen wissen, ob Greta das Abendessen kochen kann. Oni žele znati da li Greta može skučati večeru.

obgleich — iako, mada, premda

Upotreba: Opisuje uslov ili scenario koji dovodi do kontradiktornog ili neočekivanog događaja. Češće se koristi u tekstu nego u ležernom razgovoru.

Er wollte mittanzen, obgleich er ungeschickt ist. Htio je plesati zajedno sa svima, iako je nespretan.

obwohl — iako, mada, premda

Upotreba: Ista funkcija kao obgleich, iako se obwohl češće koristi u govornom razgovoru.

Er gewann das Rennen, obwohl er nicht trainierte. Pobijedio je u trci iako nije trenirao.

seit — otkad, od

Upotreba: Opisuje događaj koji je započeo u prošlosti i za koji se podrazumijeva da je u toku.

Seit ich ein Teenager war, kaue ich Kaugummi. Otkad sam tinejdžer, žvaću žvaku.

sobald — čim, čim samo

Upotreba: Izražava događaj koji će se dogoditi odmah nakon što se drugi događaj dogodi.

Sobald Sie angekommen sind, rufen Sie mich an. Čim stignete, nazovite me.

sodass — tako da, s rezultatom da

Upotreba: Ovo se malo razlikuje od engleskog "so that" i prethodno spomenutog damit. Umjesto da ukazuje na namjeru, ono ukazuje na rezultat radnje, bio on namjeran ili ne.

Der Flug hatte Verspätung, sodass wir den letzten Zug nach Hause verpasst haben. Let je kasnio, tako da smo propustili posljednji voz kući.

sofern — pod uslovom da, sve dok

Upotreba: Detaljira uslove za događaj da se dogodi. Smatra se malo formalnijim od falls.

Ich kann einen Kuchen backen, sofern du die Zutaten kaufst. Mogu ispeći tortu, pod uslovom da kupiš sastojke.

solange — sve dok, dok

Upotreba: Srodnica engleskom "so long". Detaljira (obično trajni) uslov u kojem bi se scenario dogodio.

Solange Sie Ihren Hund haben, sind Sie in Sicherheit. Sve dok imate svog psa, bićete na sigurnom.

sonst — inače

Upotreba: Predstavlja scenario koji bi se dogodio kao rezultat nepoštovanja uslova ili radnje. Često se koristi za predstavljanje upozorenja ili mjera opreza.

Ich muss los, sonst komme ich zu spät zur Arbeit. Moram ići, inače ću zakasniti na posao.

soweit — utoliko, koliko

Upotreba: Opisuje stepen (apstraktan ili konkretan) do kojeg radnja ili scenario doseže.

Soweit ich weiß, funktioniert der Computer. Koliko ja znam, kompjuter radi.

statt — umjesto

Upotreba: Skraćena, neformalnija verzija od anstatt, sa istom funkcijom: predstavlja radnju, događaj ili objekt koji se suprotstavlja, ili je alternativa, prethodno spomenutoj radnji, događaju ili objektu.

Warum drehst du die Heizung auf, statt einen Pulli anzuziehen? Zašto uključuješ grijanje umjesto da obučeš pulover?

um…zu — da bi, kako bi

Upotreba: Predstavlja razlog ili svrhu za radnju ili scenario. Kada se koristi um…zu, koristi se infinitivni oblik glagola.

Er geht in die Bibliothek, um zu lernen. On ide u biblioteku da bi učio.

während — dok, za vrijeme

Upotreba: Opisuje događaje koji bi se dogodili istovremeno.

Sie arbeitet am Computer, während er die Wohnung putzt. Ona radi na kompjuteru dok on čisti stan.

weil — jer

Upotreba: Predstavlja uzročnu vezu između klauza. Za razliku od denn, weil se može koristiti na početku rečenice.

Sie ist wütend, weil sie ihre Brieftasche verloren hat. Ona je ljuta jer je izgubila novčanik.

wann — ako (kad), kada

Upotreba: Opisuje određenu tačku u vremenu u kojoj se nešto događa, što će obično dovesti do druge radnje.

Sag mir, wann du zur Party kommst. Reci mi kad dolaziš na zabavu.

wenn — ako, kad god

Upotreba: Predstavlja uslovne scenarije, tipično ponovljene, za razliku od pojedinačnih scenarija ili događaja koji se događaju u određenom trenutku. Stoga, wenn nije nužno ograničen na vremenske situacije i je svestraniji od wann u funkciji.

Wenn Sie Fahrrad fahren, tragen Sie immer Ihren Helm. Kad god vozite bicikl, uvijek nosite kacigu.

wie — kako

Upotreba: Predstavlja klauzu koja pita ili daje više informacija o spomenutoj radnji.

Können Sie mir sagen, wie ich zum Bahnhof komme? Možete li mi reći kako da dođem do željezničke stanice?

wo — gdje

Upotreba: Predstavlja klauzu koja pita ili daje informacije o određenoj lokaciji.

Wissen Sie, wo das Klassenzimmer ist? Znate li gdje je učionica?

Bilo da se ponašaju kao gramatički drugari ili nasilnici, važno je poznavati obje kategorije njemačkih veznika. Oni mogu ozbiljno unaprijediti vaše kratke, osnovne rečenice u elegantnije i impresivnije forme.